Presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koji je danas osuđen na 40 godina zatvora u Hagu, nametnula je pitanje eventualne ugroženosti integriteta i suvereniteta Republike Srpske.
Međutim, stručnjaci i javnost ocenjuju da je u pitanju presuda pojedincu, a ne republici, kao i da je i ovim postupkom dokazano da Republika Srpska nije genocidna tvorevina. Tome u prilog govori i deo presude kojim je Karadžić oslobođen optužbi za genocid u sedam opština.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže da ni po međunarodnom pravu niti po bilo kom pravu presuda Radovanu Karadžiću ne može da ugrozi RS.
- Ovo je presuda jednom čoveku i odnosi se na konkretnu odgovornost. To može u narednom periodu da bude priča, recimo Milorada Dodika, koji će to tumačiti kao pritisak na RS, ili možda nekoga od Bošnjaka, ali u suštini to ne znači ništa i nema veze sa faktičkim stanjem - kaže Popov.
- Presuda se odnosi na čoveka koji je nosio određenu funkciju. Nije presuda entitetu, i ne može da se dovodi u kontekst da je entitet nastao na genocidnoj tvorevini. Postoji Dejtonski sporazum, načini na koje bi se eventualno ovo pitanje rešavalo - priča Popov.
On ističe da bi Srbija trebalo da povede računa o tome i da ne dozvoli da na presudu Karadžiću gleda u političkom kontekstu.
- Ova presuda će možda privremeno dodatno da doda turbulencije na celu priču, ali ne zadugo - ističe Popov.
