Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori nije se značajno poboljšao posle pada Mila Đukanovića
Tenzije su kulminirale u poslednje nedelje uoči svečanosti proslave 20 godina nezavisnosti Crne Gore i pred Samit EU - Zapadni Balkan u Tivtu
Odnosi Crne Gore i Srbije čini se da nikada nisu bili lošiji od pada režima Mila Đukanovića 2020. godine, a analitičari ocenjuju da su tenzije počele da se pojavljuju kada je Podgorica zbog evropskog puta zanemarila pitanje položaja Srba u Crnoj Gori.
Tačno dve decenije od raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore deluje da je nerazumevanje na relaciji Podgorica - Beograd slično kao u poslednjim godinama vlasti Mila Đukanovića. Za mnoge je to iznenađenje ako se ima u vidu da su deo vladajuće koalicije u Crnoj Gori trenutno i stranke koje predstavljaju srpsku zajednicu u toj državi imaju prilično dobar odnos sa vlastima u Beogradu.
Zoran Milivojević, diplomata, kaže za "Blic" da su odnosi Crne Gore i Srbije "krenuli silaznom putanjom poslednjih godina".
- Činjenica je da ne postoji više onaj entuzijazam koji je vladao posle pada režima Mila Đukanovića 2020. godine. Do udaljavanja Crne Gore i Srbije je došlo kada je Podgorica počela sa većom dinamikom da se bavi pristupnim pregovorima sa EU - ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, vlast u Crnoj Gori nije mogla da se distancira mnogo od onoga što je sprovodio režim Mila Đukanovića.
- To nije tražila ni Evropska unija jer sve ono što je predstavljala vlast Đukanovića su, zapravo, interesi Zapada. Od ulaska u NATO preko priznanja nezavisnosti Kosova do stvaranja građanske države i rešavanja takozvane srpske samobitnosti. Interes EU ima rezerve prema srpskom pitanju, a vlast u Crnoj Gori nekritički prihvata sve zahteve EU zbog čega je došlo do redukcije u odnosima Crne Gore i Srbije - analizira Milivojević.
"Nije mnogo promenjen položaj srpskog naroda"
Dodaje da zbog toga nije mnogo promenjen položaj srpskog naroda u Crnoj Gori.
- Beograd u tom pogledu nema razumevanja i nije spreman na kompromis sa Crnom Gorom. Recimo, u vezi sa pitanjem srpskog jezika koji je i na osnovu poslednjeg popisa dominantan jezik u Crnoj Gori, ali bez obzira na to nije proglašen oficijelnim jezikom. Sve je to uticalo da odnosi dve države budu u periodu stagnacije - navodi Milivojević.
Po njemu teško je očekivati bilo kakve promene na bolje u narednom periodu na relaciji Podgorica - Beograd.
- Dok god Crna Gora bude bez pogovora ispunjavala sve zahteve EU i tretirala ovako srpsku zajednicu bićemo svedoci ovakvog stanja. To će praktično trajati dok se proces evrointegracija Crne Gore ne završi. U zavisnosti od toga kako taj proces bude tekao razvijaće se i odnosi dve države - smatra Milivojević.
"Politika aktuelne vlasti u Crnoj Gori ima dosta elemenata politike Đukanovića"
Kako kaže, na velikom ispitu su i stranke koje predstavljaju srpsku zajednicu u Crnoj Gori i deo su vlasti.
- Videćemo da li će i dalje podržavati politiku aktuelne vlasti ili će tražiti da se drugačije tretira srpsko pitanje u zemlji. Politika aktuelne vlasti u Crnoj Gori ima dosta elemenata politike Mila Đukanovića. Crna Gora ne samo da nekritički prihvata sve zahteve EU nego čak odstupa od svojih interesa, na primer, u vezi sa pojedinim zahtevima Hrvatske - zaključuje Milivojević.
Tenzije dostigle vrhunac u poslednje dve nedelje
Da su odnosi Srbije i Crne Gore daleko od idealnih bilo je jasno i pre dve nedelje kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u autorskom tekstu naveo razloge zbog čega ne želi da prisustvuje svečanosti povodom proslave 20-godišnjice nezavisnosti Crne Gore 21. maja.
- Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas - napisao je, između ostalog, Vučić u pismu građanima Crne Gore.
Tenzije su kulminirale u sredu, 3. juna kada je crnogorska policija vratila 87 državljana Srbije sa čarter leta na aerodromu Tivat uz obrazloženje da je "sve urađeno u skladu sa Zakonom o strancima u Crnoj Gori".
Upozorenje BIA, transparenti protiv Vučića i blaga deeskalacija
Nakon toga, BIA je upozorila Vučića da ne ide u Tivat na Samit EU - Zapadni Balkan zbog toga što je u Crnoj Gori Radoje Zvicer, vođa kavačkog klana.
Bez obzira na to, Vučić je odlučio da, ipak, otputuje u Tivat. U četvrtak su u Tivtu, Kotoru i Cetinju osvanuli transparenti protiv Vučića.
Ipak, u četvrtak uveče je, čini se, došlo do blagog smirivanja tenzija pošto se Vučić sastao sa Jakovom Milatovićem i Milojkom Spajićem, predsednikom i premijerom Crne Gore koji su bili i domaćini samita u Tivtu.
Košta: Regionalna saradnja važan uslov za proširenje EU
Deeskalaciji je verovatno doprineo i Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta koji je poručio da je regionalna saradnja važan uslov za proširenje EU i da je to ulaganje u "mir, stabilnost i bezbednost našeg kontinenta".
- Ipak proširenje se zasniva na izgradnji poverenja. Put je zahtevan ali je putanja jasna. Moramo da se fokusiramo na tri glavna prioriteta. Prvo negovanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Oni su ključne za bezbednost i ekonomski prosperitet. Dijalog između Beograd i Prištine i primena Ohridskog sporazuma su ključni u tom pogledu. Drugo je usklađivanje sa politikama EU naročito sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Pod tri su reforme. Podstičemo vas u reformi vladavine prava, uključujući preporuke Venecijaske komisije, zatim sloboda medija, kao i reformisanje izbornog okvira, odnosno primena preporuka ODIHR pre narednih izbora - naveo je Košta.
