Za gotovo nepun sat ono što je sa objavljivanjem optužnice protiv Hašima Tačija izgledalo kao najava da od planiranog sastanka u Vašingtonu neće biti ništa, Ričard Grenel razvejao je objavom da se "raduje razgovoru sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem.
Medjutim, prve reakcije na vest o optužnici protiv Tačija otvorile su pitanje: da li se to slučajno dogodilo samo tri dana pred zakazani razgovor u Beloj kući i da li je taj sastanak time "miniran".
Razloga za to pitanje je napretek.
Od onog - da je tužilac, saopštavanjem imena optuženih pre nego što su optužnice potvrdjene, prekršio procederu, do toga da postoji više centara moći kojima je u interesu da objavljivanjem imena optuženih u ovom momentu izbace iz "igre" Vašington, koji je pokazao spremnost da se nađe kompromisno rešenje.
Pitanje je i da li je cilj da se dezavuiše Tači, jer slovi kao američki čovek i za koga se spekulisalo da je spreman na ustupke Beogradu.
U kontekstu činjenice da EU ne gleda blagonaklono na Grenelovu inicijativu za rešavanje kosovskog problema, rečita je i poruka iz Brisela da daje "snažnu podršku radu tužilaštva".
Iz Prištine svi komentari danas popodne na račun obelodanjivanja optužnice počinjali su i završavali se konstatacijom da Tači neće moći da ide na razgovore u Vašington 27. juna.
Da li je to i bila svrha objavljivanja imena optuženih, teško je tvrditi sa sigurnošću.
A za Srbiju, koja je tražila i traži pravdu za žrtve kosovskih OVK lidera, uključujući i Tačija, bila bi dobra vest da će Tači odgovarati da je optužnica potvrđena.
Ovako, ima osnova da se potez Specijalnog tužilaštva gleda i kao još jedan potez u političkim igrama oko Kosova.
