Ministar Nemanja Starović kritikuje vlasti u Prištini zbog hapšenja pomoćnika direktora Kancelarije za KiM Igora Popovića.
Kako je rekao, Beograd je spreman na "teške kompromise" u dijalogu sa Prištinom.
Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović kritikovao je vlasti u Prištini zbog hapšenja pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igora Popovića, navodeći da prištinski premijer Aljbin Kurti vodi unutrašnju politiku na teret srpske zajednice, i zatražio Popovićevo hitno i bezuslovno puštanje na slobodu.
Starović je u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA, rekao da hapšenje Popovića predstavlja kršenje Briselskog sporazuma iz 2012. godine koji, podsetio je, daje predstavnicima vlasti Srbije pravo da posete Kosovo uz prethodnu najavu.
- Pomoćnik šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju uhapšen je nakon prisustva komemoraciji masakra nad kosovskim Srbima i sada se suočava sa kaznom zatvora do osam godina. Beograd zahteva njegovo hitno i bezuslovno puštanje - istakao je Starović.
On je optužio kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da vodi unutrašnju politiku na teret srpske zajednice.
- Nakon što je izgubio većinu na nedavnim izborima, na funkciji je samo u tehničkom mandatu i ne može da sprovede predizborna obećanja u vezi sa ekonomijom ili borbom protiv korupcije. Jedino što može da pruži svojim biračima jeste ugnjetavanje srpske zajednice na Kosovu - kritikovao je srpski ministar.
Beograd je, kaže, i pored toga spreman na dijalog sa Prištinom.
"Mora biti kompromisa" sa Prištinom
Starović je rekao i da je Srbija spremna da napravi „veoma teške kompromise“ sa Kosovom, jer Beograd želi da „potpuno normalizuje“ svoje odnose sa Prištinom.
- Ali to ne sme biti igra sa nultim zbirom u kojoj jedna strana gubi sve, a druga dobija sve. Mora biti kompromisa - poručio je Starović.
APA podseća da se Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo 22 od 27 zemalja članica EU, te da Beograd i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije i posebno je posvećen severnom delu sa većinsko srpskim stanovništvom.
Na pitanje kako bi pristupanje EU za Srbiju i Kosovo bilo moguće s obzirom na nerešeno pitanje statusa, Starović je odgovorio da je to ogroman izazov kojeg je Beograd potpuno svestan.
- Ali smo takođe svesni da je Evropska unija uvek primenjivala praktična i kreativna rešenja - dodao je on ukazujući na primer Kipra, koji je primljen u članstvo Unije 2004. godine uprkos nerešenom sukobu oko severnog dela zemlje koji je pod turskom okupacijom, te i na Ukrajinu.
Starović je, takođe, podvukao interes Srbije za pristupanjem EU i insistirao na brzom otvaranju daljih klastera u pristupnim pregovorima.
