Nemački mediji su odluku Međunarodnog suda pravde (MSP) o odbacivanju međusobnih optužbi Srbije i Hrvatske za genocid ocenili kao novu šansu i mudar potez suda.
Konzervativni "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) u naslovu svog komentara zaključuje da je u Hagu doneta "mudra presuda".
"Presuda po kojoj ni jedna strana nije počinila genocid, ali su obe počinile zločine, jeste mudra presuda", kažže autor koji istovremeno zaključuje da bi presuda u kojoj se jedna ili obe strane optužžuju za genocid bila pogubna po buduće odnose dveju držžava.
"Ta presuda nije oslobađajuća presuda za agresora u ovom ratu, a to je nedvosmisleno Srbija", ocenjuje FAZ i piše da se Hrvatska još jednom podseća na to da uloga žžrtve ne opravdava zločine.
Slično komentarišše i dnevnik "Zidojče cajtung", zaključujući da obe strane mogu da budu zadovoljne presudom iz Haga.
"Za Srbe i Hrvate ta presuda uklanja veliku prepreku na putu ka pomirenju. Sada ni jedna ni duga zemlja ne mogu suprotnoj strani da prebacuju najgori od svih zločina - genocid. Iako u Hrvatskoj gunđaju zbog presude, obe Vlade trebalo bi da budu srećne ššto je 16 godina star slučaj reššen“, pišše minhenski list i ukazuje da to ne znači da bi istorijske događaje sada trebalo zaboraviti.
"Hrvati i Srbi ne bi trebalo da se suočavaju samo sa svojim žžrtvama, već i sa počiniocima – i to kroz pregovore, na časovima istorije, ali i u nacionalnim sudovima. Samo ako se to dogodi, možžemo očekivati pomirenje“, zaključuje Zidojče cajtung.
Dobar poznavalac prilika na podrucčju jugoistočne Evrope, Norbert Mapes-Nidik, u svom komentaru za "Berliner cajtung" pod naslovom "Mi smo ti koji su dobri", zaključuje da presuda MSP dolazi u trenutku kada odnosi dveju zemalja "već dugo nisu bili tako lošši".
Presuda je, pišše u tekstu, bila očekivana - "etničko čišćenje“ nije genocid, ali ipak su reakcije bile žžestoke.
"Činjenica da se na presudu reagovalo toliko emocionalno, pokazuje koliko su malo održživi bili dosadaššnji gestovi pomirenja. I jedna i druga nacija i nakon 20 godina užživaju - jedna malo višše, druga malo manje opravdano - u ulozi žžrtve. Ono ššto nedostaje i na jednoj i na drugoj strani jeste spremnost da same sebe vide i kao počinioca. Mi smo ti koji su dobri - to je njihova mantra. I time deluju poput stranke, a ne naroda", piše Mapes-Nidik.
On zaključuje da će se s reššavanjem problema u procesu rasčišćavanja s proššlošću, i Srbija i Hrvatska morati pozabaviti same, i da im u tome neće pomoći ni Evropska unija, niti Međunarodni sud pravde.
ŠŠvajcarski "Noje Cirher cajtung" smatra da bi presuda mogla da se shvati i kao ponovno upozorenje pravosuđima u Hrvatskoj i Srbiji.
"Krajnje je vreme da se Srbija i Hrvatska napokon same pozabave svojim ratnim zločinima. Predugo je pravno suočavanje bilo prebacivano na strane sudove, predugo su se političari sa obe strane krili od drušštvenog i političkog suočavanja. Ali izgledi da bi se na tom planu neššto moglo promeniti su mali. Jošš se obe strane kriju iza sopstvenih utvrđenih istina", zaključuje "Noje Cirher cajtung".
Berlinski dnevnik "Tagescajtung" smatra da je presuda iz Haga prihvatljiva za obe strane, jer će "ukloniti kamen spoticanja u odnosima dveju država". Autor teksta, međutim, strahuje da presuda neće doprineti pojacčanom suočavanju sa sopstvenom prošlošlošću, što je pokazala i presuda iz 2007. kada je Srbija oslobođena optužžbi za genocid u Bosni i Hercegovini.
"Tadaššnja presuda oslobodila je srpsko drušštvo istorijske odgovornosti. Tako se i dalje srpske ubice iz rata u Bosni proglaššavaju nacionalnim junacima. I najnovija presuda pružža prostora za nove nacionalne mitove i pogreššno tumačenje istorije. Pritom je u oba drušštva neophodno potrebna radikalna istorijska rasprava", zaključuje komentator "Tagescajtunga", a prenosi nemački radio Dojče vele.
