Skoro pola miliona ljudi u Srbiji u svakom trenutku spremno je da preleti iz jedne u drugu stranku. To praktično znači da, ukoliko SNS sutra ode sa vlasti, sledeći pobednik izbora mogao bi da računa na tu masu, jer je reč o partijskim kadrovima koji su zarad fotelje spremni na sve.
Podatak da će na nesporednim izborima u DS-u glasati manje 20.000 članova mogao je da iznenadi samo one koji ne poznaju političke prilike u Srbiji. Da su se kojim slučajem izbori održavali samo četiri godine ranije, o novom lideru stranke odlučivalo bi bar deset puta više ljudi.
Osipanje članstva počelo je nakon odlaska DS-a u opoziciju, a završni udarac zadat je posle aprilskih izbora, kada su demokrate izgubile vlast u Vojvodini i nizu opština po Srbiji. Taj trenutak označio je i masovnu pojavu preletanja, u kojoj su čitavi partijski odbori prelazili u najjaču stranku, iako sa njom do tada nisu imali dodirnih tačaka, ni ideoloških ni političkih.
Članstvo po strankama u vlasti i opoziciji
- SNS - sada 600.000, a 2012. godine 150.000 članova
- DS - sada 20.000, a 2012. godine 200.000 članova
- SPS - sada 80.000, a devedesetih 500.000 članova
Istovremeno sa osipanjem opozicije, raste "poverenje" u SNS, čije se članstvo od dolaska na vlast povećalo za četiri puta. U ovom trenutku u tu partiju učlanjeno je više od 600.000 ljudi ili oko deset odsto građana Srbije.
- Toliko je u vreme jednopartijske države imao Savez komunista u Srbiji - podseća sociolog Srećko Mihajlović.
On smatrada Srbija nije zemlja preletača, već "država racionalnih ljudi koji traže najlakši način da reše svoje probleme".
- Mi smo partokratska država, bili i ostali. Danas smo to više nego što smo bili pre 2000. godine - navodi Mihajlović za "Blic".
Kada je nakon petooktobarskih promena DOS došao na vlast, učlanjenja u DS bila su toliko masovna, da su tadašnjeg predsednika stranke Zorana Đinđića optuživali da demokrate više nisu partija intelektualaca, već narodna stranka.
Ostalo je zabeleženo da je zbog invazije preletača, Đinđić naložio da se privremeno obustavi prijem novih članova u DS i on je verovatno bio jedini lider u Srbiji koji je doneo takvu odluku.
Taj primer nisu sledili njegovi naslednici na mestu predsednika stranke. U vreme Borisa Tadića rapidno je porastao broj članova na 200.000, a slično se dogodilo i sa DSS-om dok je Vojislav Koštunica bio predsednik države. Iako nikada nisu dostigli tu brojku, samo za godinu dana u DSS se učlanilo 47.000 ljudi.
Da je drastično povećanje broja članova centralne vladajuće partije "normalna stvar u Srbiji" smatra Đorđe Vuković iz Cesida, koji navodi da je to posledica demokratije kakvu Srbija ima.
- Sve stranke su imale sličan uspon i pad. Slično je i bilo i sa SPS-om devedesetih godina i nakon gubitka poluga vlasti. U siromašnim državama od članstva u vladajućim partijama zavisi socijalni status i poslovni uspeh. Sve ovo se dešavala i u svim prethodnim garniturama vlasti - kaže za "Blic" Vuković. Mada i visoki politički funkcioneri preletaju u druge partije, on navodi da je ta pojava posebno izražena na lokalu.
- Lokalni kadar dovođenjem novih ljudi gradi svoju stranačku poziciju. To mu je, na neki način, i uslov za napredovanje u partiji - zaključuje Vuković.
