Primena zakona mogla bi otežati rad srpskim institucijama na Kosovu koje finansira Srbija.
Srpska lista je zatražila odlaganje primene propisa
Od danas profesor iz Srbije koji predaje na Kosovu neće moći da pređe granicu bez prijave, student da se vrati na fakultet bez papirologije, a vozač da sedne u auto registrovan u Srbiji ako ima prebivalište na Kosovu. Sve to biće realnost ako krene primena Zakona o strancima i Zakonima o vozilima kojima, kako ocenjuju analitičari, Priština pokušava dodatno da ograniči rad institucija koje finansira Beograd i šalje poruku da Srbi nisu svoj na svome na Kosovu. Ne prognoziraju dodatne tenzija, ali zato naslućuju nova iseljavanje Srba sa Kosova.
Ova dva zakona trebalo je da počnu da se primenjuju od 15. januara, ali su srpske stranke sa severa KiM reagovale, pa je sve odloženo za 24 časa.
Zakonom o strancima građani koji ne poseduju kosovsko državljanstvo smatraju se strancima koji svoj boravak moraju da prijave kosovskoj policiji. To će posebno uticati na zaposlene u srpskim institucijama koje nisu integrisane u kosovski sistem:
- prosveti
- zdravstvu
- ali i na studente
Zakon o vozilima nalaže da vožnja na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano, više neće biti moguća.
- To pogađa Srbe koji imaju u srpskom sistemu prebivalište na Kosovu, a voze auto na tablice nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje. U tom ovlašćenju se nalaze podaci lične karte vozača, koju izdaju organi Srbije za gradove na Kosovu, a koje zvanična Priština ne priznaje
- Vozila sa srpskim registracijama neće biti oduzimana, ali upravljanje njima biće kažnjavano sa 200 evra i daljom zabranom upravljanja
"Srpska zajednica se opet stavlja u inferiorni odnos"
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35, za "Blic" upozorava da doslovna primena Zakona i strancima ima za cilj da ograniči funkcionisanje preostalih institucija koje finansira Republika Srbija, pre svega zdravstvenog i obrazovnog sistema.
- Na ovaj način se menjaju okolnosti pre eventualnog formiranja ZSO, čime se srpska zajednica dalje stavlja u inferiorni odnos. Primena ovog Zakona će takođe napraviti velike probleme onim licima koji rade na Kosovu a nemaju prebivalište ili zvaničnu radnu dozvolu (što je slučaj sa velikom većinom profesora Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, ali i među mnogim lekarima). Tu su i problemi vlasnika automobila koji imaju ovlašćenja za upravljanje motornim vozilom, takvih slučajeva je prilično puno - ističe Mijačić.
Nikola Vujinović, Istraživač studija bezbednosti, rekao je da je namera Prištine da potpuno isključi srpske institucije sa Kosova, i da će oni otežati život srpskoj zajednici.
- S jedne strane biće neophodno da se prijavi dolazak stranca MUP-u Kosova u roku od tri dana od dolaska na Kosovo. Ono što je problematično jeste to što može da se desi da se privremeni boravak ne odobri - ukazao je on.
Kaže da je Srbija glavna meta jer se zakon odnosi na zemlje koje nisu u EU.
- Obe stvari su od krucijalnog značaja za srpsku zajednicu i njihovo sprovođenje je i odloženo zbog protesta srpske zajednice. Ako se to zaista počne sprovoditi 15. januara to će otežati život srpskoj zajednici - naglasio je za "Kosovo onlajn".
Već viđena situacija
Kosovo je inače u septembru 2022. godine donelo odluku da zabrani upravljanje vozilima sa srpskim tablicama za gradove na Kosovu, kojih je uglavnom bilo na severu Kosova.
Ta odluka je dovela atmosferu na KiM do usijanja:
- Došlo je do protesta, ali i blokada puteva i barikada na severu
- Priština je suspendovala Nenada Đurića koji je bio direktor Regionalne direkcije policije Sever jer je odbio da izdaje opomene pošto na vozilima imaju KM registarske oznake.
- Srbi su u novembru 2022. kao reakciju na pritisak izašli iz kosovskih institucija
- EU i SAD su od obe strane da deeskaliraju situaciju
- Uz posredovanje EU postignut je dogovor 23. novembra 2022.- Beograd da prestaje da izdaje registarske tablice s oznakama kosovskih gradova, a Kosovo sa najavljenim kažnjavanjem vozača koji do sada nisu obavili preregistraciju vozila.
Opasnost od daljeg iseljavanja?
Ovaj Kurtijev potez je tada doveo do trajnog narušavanja odnosa, jer su Srbi posledično bojkotovali izbore, a posle kojih su Albanci uz specijalce i bacanjem šok borbi preuzeli opštine na severu Kosova.
Tek tri godine kasnije, nedavnim lokalnim izborima, Srbi su se vratili u opštine, zato je opravdano pitanje: očekuju li se nove eskalacije?
- Ne verujem da će doći do eskalacije sukoba ali primena ovog zakona će zasigurno dovesti do daljeg iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije - ocenio je Mijačić.
Osim Srpske liste, juče su i opozicione građanska inicijativa "Sever za sve", Građanska inicijativa "Koreni" i Srpski narodni pokret sa severa Kosova i Metohije poslale zahtev za odlaganje primene ovih propisa.
"Poruka je da nismo dobrodošli"
Na komplikovane birokratske procedure zbog Zakona o strancima ukazao je i politikolog iz Gračanice Ivan Tomić.
- Zakon o strancima apsolutno nema nikakve veze sa uspostavljanjem bilo kakvog reda, već se isključivo radi o jednom sistemu uspostavljanja kontrole, dodatnog pritiska, mehanizma za vršenje pritiska nad Srbima, ali takođe je i slanje jedne jako važne poruke za sve Srbe koji ovde žive,kao i za Srbe u Srbiji, a to je da je Kosovo nezavisna država, da mi ovde nismo svoji na svome i da Aljbin Kurti može da radi sa nama i sa našim životima apsolutno sve što želi - rekao je Tomić za Kosovo onlajn.
