Evropska unije nije odustala od Zapadnog Balkana, a Beograd i Priština biće jedna od tema koje će biti predmet preokupacije Brisela i u narednim mesecima. Akcenat će biti i na unutrašnjim reformama, ali i regionalnom ekonomskoj integraciji.
Ovo su, između ostalog, najvažnije poruke osmog samita Berlinskog procesa koji je pre dva dana održan virtuelno. Okupio je šefove vlada i država Zapadnog Balkana i njihove kolege iz devet EU zemalja, među kojima je bio i predsednik Francuske Emanuel Makron, visoke predstavnike EU i Velike Britanije sa namerom unapređenja regionalne saradnje i njihove evropske integracije.
Iz EU su učestvovali Ursula fon der Lajen i komesar za proširenje Oliver Varhelji. Domaćin je bila nemačka kancelarka Angela Merkel. U svom poslednjem nastupu u samitu u ulozi šefa vlade, ocenila da je, pored svih poteškoća koje još uvek postoje, kao što je prevazilaženje ratne prošlosti, Berlinski proces dao niz praktičnih uspeha u poslednjim godinama, naročito u poslednjih 12 meseci.
Spomenula je Regionalni sporazum o romingu, koji je stupio na snagu 1. jula, Zelene koridore uspostavljene prošle godine, rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), ali i preduzete korake ka implementiranju zajedničkog regionalnog tržišta.
Istakla je i da je Evropska unija veoma zainteresovana za rešavanje svih problema na Zapadnom Balkanu kako bi se zemljama u regionu omogućilo članstvo u ovoj organizaciji.
- Reč je budućnosti ove regije i želim da naglasim da je interes Evropske unije da ovaj proces krene napred - istakla je Merkel.
Među akutnim nerešenim pitanjima apostrofirala je onaj i koji se tiče odnosa Beograda i Prištine.
- Ima još dosta poteškoća, koje treba prevazići, naročito dijalog između Srbije i Kosova, kao i problemi u BiH - rekla je Merkelova.
Govoreći o tome kako se mogu tumačiti reči nemačke kancelarke, programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer ocenio je za Blic da su ove poruke važan pokazatelj koje će teme biti u fokusu u narednim godinama.
- Poruke koje smo mogle čuti od Angele Merkel, Ursule fon der Lajen i drugih zvaničnika Evropske unije mogu se razumeti kao podrška evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, ali i kao pokazatelj koje teme će biti u fokusu u narednim godinama. To su sa jedne strane unutrašnje reforme, naročito u oblasti vladavine prava, ali i regionalna ekonomska integracija koja se u najvećoj meri sprovodi upravo u okviru Berlinskog procesa - ističe Burazer.
On dodaje da Evropska unija svakako neće odustati od proširenja na Zapadni Balkan.
- Ali ostaje pitanje političke volje da se ta perspektiva ostvari i da se reše brojne prepreke na tom putu, najpre spor između Severne Makedonije i Bugarske koji je već naneo veliku štetu procesu proširenja i kredibilitetu Evropske unije - napominje Burazer.
Doktorand na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ističe za Blic da je najvažnija politička poruka je da se Berlinski proces nastavlja i nakon odlaska Merkelove.
- Uprkos skromnim rezultatima, formiranje RYCO, zone bez rominga, infrastrukturni projekti, inicijativa za kreiranjem jedinstvenog tržišta nametnuli su ideju o regionalnoj povezanosti kao nužni uslov za punopravno članstvo u EU - ocenjuje Surlić.
Ipak ne može se poreći, dodaje on, da se Merkelova u svom obraćanju pomirila sa neuspehom u rešavanju velikih, otvorenih pitanja koja opterećuju Balkan, kao što su odnosi Beograda i Prištine, funkcionalnost BiH, otpočinjanje pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju.
- Kao što je i sama priznala na ovim prostorima se smenjuju svetlo i tama. Njena politika je bila obeležena umerenošću, bez oštrih poruka i sankcija, a to je ono što je svaki od lidera Zapadnog Balkana želeo bar u jednom trenutku ili po određenom pitanju u toku njene vladavine - zaključuje Surlić.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je 2014. godine pokrenula Angela Merkel, s ciljem da se podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprede regionalna saradnja i eurointegracije regije.
U okviru Berlinskog procesa, do sada je održano osam samita, među kojima su najvažniji oni u Berlinu (2014), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018). Domaćin sastanka bila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Iz EU su učestvovali Ursula fon der Lajen i komesar za proširenje Oliver Varhelji.
