Novi pristup mogao bi kandidatima omogućiti ranije uključivanje u pojedine politike i programe EU, pre formalnog prijema
Predlog dolazi u trenutku kada Brisel intenzivira razgovore o novom talasu proširenja
Nakon Samita u Tivtu ponovo je aktuelizovano pitanje modela proširenja Evropske unije. Pet država osnivača predlaže model po kojem bi buduće članice mogle da uđu u evropske institucije, ali uz ograničena prava glasa i strože mehanizme kontrole. Dok Brisel traži način da spreči blokade u odlučivanju, za zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, otvara se pitanje da li će put do punopravnog članstva postati još složeniji.
Punopravno članstvo, ali ne odmah i ne pod istim uslovima kao ranije. To je suština predloga koji su zajednički predstavile Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg. Ideja je da se buduće članice postepeno uključuju u rad Evropske unije, ali uz ograničenja u oblastima u kojima je za donošenje odluka neophodan konsenzus. Predlog dolazi u trenutku kada Brisel intenzivira razgovore o novom talasu proširenja. U fokusu su Ukrajina i Moldavija, ali i zemlje Zapadnog Balkana koje na članstvo čekaju godinama, a neke i decenijama.
"Da li će se klasteri otvarati samo na osnovu mišljenja Evropske komisije"
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, ocenjuje za Blic TV da je za Srbiju trenutno važnije pitanje kako da odblokira sopstveni pregovarački proces.
- Ostalo je za mene još uvek nedorečeno da li će se sada klasteri otvarati samo na osnovu mišljenja Evropske komisije ili će i dalje ostati da svaka zemlja članica mora da se saglasi sa sledećim korakom. Videćemo da li će ta procedura konkretno za otvaranje Klastera biti pojednostavljena, pa u tom kontekstu može da se desi da određene delove ovih uslova ispunimo i pomerimo se sa, u ovom trenutku, mrtve tačke - navodi Joksimović.
"Sporazum nije uskraćivanje prava glasa ili stavljanje u neku drugu grupu"
Bivša ambasadorka Branka Latinović ističe da će taj sporazum koji je počeo da se piše prošlog meseca biti jedan veliki test i proba koja će pokazati kako će se to u narednom periodu razvijati.
- Iz onoga što sam pročitala, to nije uskraćivanje prava glasa ili stavljanje u neku drugu grupu, već jednostavno ono što oni zovu izgradnja zaštitnog mehanizma da ne bi dolazilo do blokade rada Evropskog saveta, odnosno samim tim i Evropske unije - objašnjava Latinović.
Istovremeno, novi pristup mogao bi da donese i određene koristi kandidatima. Zemlje koje još nisu postale članice mogle bi ranije da se uključe u pojedine evropske politike, institucije i programe, čime bi deo benefita članstva osetile i pre formalnog prijema. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko će ovakva rešenja biti privlačna državama koje očekuju punopravno članstvo.
- Za Evropsku uniju je izuzetno značajno da se potvrdi kredibilitet procesa s obzirom na to da su u mandatu ove komisije obećali da će doći do novog proširenja, pa tako ja očekujem da će sasvim sigurno Evropska unija učiniti sve da bar jedna, ako ne i dve zemlje postanu članicama do kraja mandata. To će svakako biti Crna Gora, a možda i Albanija - kazala je Joksimović.
"Za nas najvažnije otvaranje Klastera 3"
U pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, Srbija je već gotovo pet godina bez ozbiljnijeg napretka, podseća naša druga sagovornica. Ključni izazovi ostaju reforme u oblasti pravosuđa i izbornih uslova do formiranja Saveta REM-a, podseća Latinović.
- Mislim da je u ovoj fazi najvažnije za nas kao zemlju koja je u tom pregovaračkom procesu, ali koja ima dugogodišnji zastoj, da se usredsredimo na ono što su obaveze kako bi se taj zastoj deblokirao i kako bi se omogućilo otvaranje, odnosno stvorili uslovi za otvaranje tog čuvenog Klastera 3, a samim tim i drugih Klastera - navodi Latinović.
Iako se još uvek traga za finalnim modelom proširenja o kojem tek treba da odluče sve članice Evropske unije, za sada je izvesno da Brisel traži način da ubrza prijem novih država, a da pritom izbegne blokade koje su godinama usporavale donošenje odluka. Za Srbiju, međutim, ključ ostaje isti. Brzina evropskog puta i dalje će najviše zavisiti od sprovedenih reformi - zaključuju sagovornice.
