Međunarodna zajednica nije reagovala konkretno na teroro koji se sprovodi nad Srbiima
Srpska lista je upozorila da je znatan broj Srba već napustio sever Kosova zbog nasilja i progona.
Od rušenja imovine na Gazivodama, brutalnih prebijanja Srba, do sprečavanja povratka sudija, tužioca i policajaca u institucije - tako izgleda skica terora koji premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti godinama sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu. Poslednjih dana situacija je dostigla tačku ključanja, pa su sve glasnije ocene da se Kurtijevi potezi više se ne mogu gledati kao izolovani incidenti, već kao precizno osmišljena i koordinisana strategija sa jednim ciljem - potpunim proterivanjem srpskog naroda.
Takvog stava je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun. On kaže da svi dosadašnji potezi Prištine predstavljaju deo šireg pritiska na srpsku zajednicu na prostoru AP Kosovo i Metohija.
- Svi ti slučajevi, i most na Ibru i zaštita manastira Visoki Dečani, prebijanje gospodina Nenada Raškovića i ovo sada rušenje objekata samo predstavljaju kontinuitet jednog institucionalnog i fizičkog terora koji privremene institucije samouprave sprovode nad srpskim narodom - rekao je Drecun.
"Srbi svedeni na građane drugog reda"
On smatra da su Srbi svedeni na građane drugog reda i da se zakon prema njima primenjuje selektivno.
- Kada govorimo o institucionalnom teroru, mislim prvenstveno na to da su Srbi svedeni na građane drugog reda, da ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava čak ni pred privremenim institucijama samouprave, ni po važećim zakonima na Kosovu i Metohiji - naveo je Drecun za RTS.
A evo čime se sve Kurti služio poslednjih meseci.
Uzurpacija i rušenje na Gazivodama
Teror i institucionalno nasilje prelili su se i na jezero Gazivode, gde su prištinske vlasti započele bespravno rušenje srpskih objekata i vikendica. Kako je Blic već pisao, Javno preduzeće „Ibar-Lepenac” buldožerima je srušilo više objekata, uključujući i motel "Jezero”, iako su vlasnici uveliko predali dokumentaciju za legalizaciju. Ukupno 11 porodica je nalog za napuštanje objekata na jezeru Gazivode, a do sada je srušeno 17 objekata u vlasništvu Srba. Sila se u Zubinom Potoku primenjuje isključivo nad srpskim stanovništvom, a meštani očajno ističu da ne osećaju nikakvu pravnu zaštitu dok im se imovina briše sa lica zemlje.
Brutalno prebijanje civila
Tortura nad Srbima na Kosovu i Metohiji posebno je pojačana nakon proleća 2021. godine, što se poklapa sa dolaskom Kurtija na vlast. Kulminacija se dogodila pre nedelju dana kada je zverski pretučen Nenad Rašković iz sela Dren. Trojica kosovskih policajaca su mu upala u kuću, stavila lisice, a potom ga odvela u šumu gde su ga vezali za drvo i brutalno mu polomili rebra.
Ovo je samo nastavak crnog niza: Kancelarija za KiM je objavila da ima 800 popisanih incidenata za pet godina. Srbi na KiM su bili meta pucanja, prebijanja, hapšenja zbog navodnih ratnih zločina i osuđivanja, privođeni zbog majica sa patriotskim natpisima, ali i zbog nacionalnih i državnih simbola. Nekima koji žive na KiM bio je zabranjen ulazak na teritoriju srpske pokrajine.
Sve ovo se desilo bez konkretnog sankcionisanja međunarodne zajednice.
Obračun sa sudijama, tužiocima i policajcima
Aljbin Kurti ne sprovodi pritisak samo dugim cevima, već brutalno guši i pravosudni sistem, svesno ostavljajući srpski narod na Kosovu i Metohiji bez ikakve pravne zaštite.
- Sednica sudskog saveta privremenih prištinskih institucija na kojoj je trebalo da se raspravlja o povlačenju ostavki koje su srpske sudije podnele 2022. godine dva puta je odlagana zbog nedostatka kvoruma.
- Krajem jula 2026. godine, Kosovski tužilački savet (KTS) zvanično je odbio zahteve petorice srpskih tužilaca i 15 članova administrativnog osoblja Osnovnog tužilaštva u Mitrovici koji su tražili povlačenje ostavki, koje su podnete takođe u novembru 2022. godine. Na sednici vlade održanoj 24. jula 2026. godine, Kurti je izjavio da bi vraćanje srpskih tužilaca i sudija na posao bilo "u suprotnosti sa Ustavom i zakonima“, optužujući ih za "sabotažu ustavnog poretka“. Kancelarija Evropske unije u Prištini uputila je apel da se obustave politički pritisci na pravosudne organe, ali je Kurtijev režim to potpuno ignorisao.
- Čeka se i na povratak više od 500 srpskih policajaca koji su napustili institucije novembra 2022. godine. Zvanični Beograd zahteva njihov povratak, ali zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani tvrdi "da je njihov status rešen prihvatanjem ostavki od strane Generalne direkcije".
Hapšenja bez dokaza
Lov na Srbe na KiM sprovodi se i hapšenjima zbog navodnih optužnica za ratne zločine. Tako su sredinom juna uhapšena petorica Srba, među kojima je dugogodišnji radnik Pošte Srbije iz sela Poneš, kao i meštani sela Berevce, Gotovuša, Sevce, Pečinoće i Viča. Svi su optuženi za navodne ratne zločine iz 1999. godine, povodom slučaja "Račak 2".
Tokom 2025. godine Specijalno tužilaštvo u Prištini vodilo je čak 50 predmeta za navodne ratne zločine kojima je obuhvaćeno 154 Srba. Srpska lista upozorila je da je zbog stalnih hapšenja i lažnih procesa blizu 20 odsto srpskog stanovništva već napustilo sever pokrajine.
Najava otvaranja mosta na Ibru
Uprkos svim ovim dešavanjima, EU je dala zeleno svetlo za otvaranje mosta na Ibru, koji spaja južnu i severnu Mitrovicu, za automobilski saobraćaj. Unija je saopštila da su radovi, dodatne procene i konsultacije završeni i poručila da "most treba da bude otvoren“, uz potvrdu da je "to sada slučaj“.
Srpska lista je od EU zatražila bezbednosnu analizu za most, a u Prištini su se čuli komentari da je otvaranje mosta "istorijski korak“.
Tim povodom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da "Zapad na silu gura nezavisnost tzv. Kosova i da ih ne zanima položaj Srba u južnoj pokrajini", a zatim poslao pismo generalnom sekretaru NATO.
- Upravo sam uputio pismo generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu i zatražio da KFOR, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, zaustavi teror nad Srbima, njihov progon, hapšenja, rušenja kuća, kao i otvaranje mosta na Ibru, te da međunarodna zajednica preduzme korake kako bi Priština sprovela ključne odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine - naveo je Vučić na svom Instagram nalogu - rekao je Vučić.
"Važno da most ostane pod kontrolom KFOR-a"
Drecun je ocenio da je važno da most ostane pod kontrolom KFOR-a i bez saobraćaja, i podsetio je na ranije sukobe i pokušaje masovnih upada preko mosta i dodao da među Srbima i dalje postoji strah.
- Tu može da dođe uvek do nekakvog pokušaja masovnog upada da bi se Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice oterali ili da bi se prinudili na ono što oni sada pokušavaju da isforsiraju, ujedinjenje te dve opštine -- rekao je on.
Kako je rekao, za saobraćaj već postoje drugi mostovi zbog čega nema potrebe za otvaranjem još jednog mosta na Ibru.
