Apostolović kaže da Srbija da planira da ispuni sve preporuke Venecijanske komisije vezane za pravosudne zakone
Ključni izazovi su vladavina prava, dijalog sa Prištinom i usklađivanje sa spoljnom politikom EU...
Srbija će ispuniti sve preporuke Venecijanske komisije kada je u pitanju set pravosudnih zakona izjavio je u intervjuu za Blic televiziju glavni pregovarač i šef Misije Srbije pri Evropskoj Uniji Danijel Apostolović. On kaže da očekuje da će Srbija uskoro ispuniti sve zadate obaveze.
Hoće li Srbija uspeti da ispuni obaveze do kraja juna, s obzirom da i sredstva iz Plana rasta zavise od toga, i da li će postupanje po preporukama Venecijanske komisije tome doprineti?
- Ja bih rekao da će Srbija i pre kraja juna, verujem i do početka juna, ispuniti sve svoje obaveze, dakle uskladiti set pravosudnih zakona koji su usvojeni krajem januara u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Kao što ste videli, već smo formirali radnu grupu u tom smislu, ministar Vujić i mnogi drugi su već počeli s tim da rade. Verujem da ćemo uskoro imati već i prvi nacrt tih zakona koje ćemo uputiti Venecijanskoj komisiji na konačno mišljenje, i nakon toga ide usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, ovoga puta konsultujemo Venecijansku komisiju i Evropsku komisiju u vezi sa svim, jer to je bila jedna od ključnih zamerki Evropske komisije, te stoga i razna pisanja mnogih portala i medija gde je moguće da će Srbiji biti ukinuta sredstva iz Evropske unije. U tom smislu, nikakva formalna odluka Evropske komisije u ovom trenutku ne postoji, neće se to ni desiti, očekujem da se to neće ni desiti, jer ćemo ispuniti sve ono što je potrebno.
Koliko će zapravo formiranje operativnog tima negde doprineti tom ubrzanju, i obaveza koju je Vlada propisala, to je da svaki zakon, odnosno propis mora biti usklađen sa standardima Evropske unije?
- Ja bih rekao da je operativni tim znatno ubrzao ispunjavanje obaveza Srbije u usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom. To je jedan od ciljeva zbog čega je i tim formiran na inicijativu predsednika, jednostavno da se ubrzamo u svim oblastima. Kao tim, postavili smo vrlo jasne ciljeve i zadatke, a to je najpre priprema za otvaranje preostalih klastera, znači klastera 2 koji se odnosi na unutrašnje tržište, klastera 5 resursi, poljoprivreda, kohezija, i klastera 6 koji se odnosi na spoljne odnose i koji je, ja bih rekao, u ovom trenutku najizazovniji. Za druge kandidate on je najlakši, jer ima samo dva poglavlja. Srbija je jedno od ta dva poglavlja, poglavlje 30, već otvorila, međutim sporo nam je poglavlje 31 o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, jednostavno taj klaster, ja mislim do daljnjeg, neće biti razmatran za tehničku pripremu i za otvaranje.
Kada šef delegacije Evropske unije Andreas fon Bekerat kaže da se Brisel raduje pristupanju i da se nadaju da će ono biti skoro, ali da je za pristupanje potrebna istinska politička posvećenost, kako vi tumačite tu poruku?
- Ja odgovaram da postoji istinska i politička posvećenost Srbije procesu evropske integracije. Uostalom, formiranje operativnog tima je takođe dokaz u tom smislu. Imamo, naravno, izazova na unutrašnjem planu, imamo izazova u, da kažem, nedostatku, nedovoljne saradnje između Vlade, nevladinih organizacija, s druge strane i u okviru Narodne skupštine Republike Srbije. Ja mislim da evropske integracije treba da budu tačka spajanja, platforma spajanja za sve nas, a ne tačka razdora. Druga stvar, a referišući se opet na izjavu ambasadora fon Bekerat, koja otežava Srbiji, da kažem, celu priču ka Evropskoj uniji, jeste, da kažem, nepovoljan geopolitički trenutak, rat u Ukrajini, činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. To je ono praktično što nas je koštalo prethodne 4,5 godine da ne otvorimo nijedan klaster, jer ja bih rekao da ne postoji razumevanje za strateški drugačiju poziciju Srbije u odnosu na ostale kandidate.
Koji su to izazovi na putu ka Evropskoj uniji, gde smatrate da treba pojačati rad, gde se treba još više posvetiti?
- Prelazna merila za poglavlje o vladavini prava svakako jesu izazov. Izazov je, naravno, i dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Videli ste i sami prethodnih godina koliko je bilo i jednostranih poteza. S druge strane, i nepunog razumevanja Evropske unije u vezi sa tim. Mi evo, od 2013. godine praktično čekamo uspostavljanje Zajednice srpskih opština, nešto što nam je i Evropska unija svojim potpisom obećala. Izazov će svakako biti i pozicioniranje naše u geostrateškom aktuelnom trenutku, dalje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom Evropske unije, koja je u ovom trenutku negde oko 67 odsto. Dakle, ima dosta izazova u narednom periodu u procesu evropske integracije, ali meni je drago da je tim formiran, da znamo šta radimo i da imamo jasan strateški pravac.
