Kako je navela, opcije uključuju zadržavanje postojećeg sistema, njegovu reformu kako bi se ubrzao pristup kandidata, kao i model takozvanog "obrnutog proširenja"
Kos je istakla da države članice odbacuju treću opciju, ocenjujući je kao "revolucionarnu"
Evropska unija (EU) mora da izmeni pravila proširenja kako bi omogućila prijem novih članica, izjavila je danas Evropska komesarka za proširenje Marta Kos i pozvala države članice Unije da predlože sopstvena rešenja.
Kos je na skupu "Konkurentna Evropa" u organizaciji portala Politiko, rekla da je izvršno telo EU već predstavilo tri opcije državama članicama, ali da bez njihove odluke nije moguće nastaviti proces.
Kako je navela, te tri opcije uključuju zadržavanje postojećeg sistema, njegovu reformu kako bi se ubrzao pristup kandidata, kao i model takozvanog "obrnutog proširenja", koji su predložili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim, a koji bi omogućio zemljama kandidatima pristup pre završetka ključnih reformi.
Proces pristupanja je zakomplikovan upornim odbijanjem mađarskog premijera Viktora Orbana da obezbedi jednoglasnu podršku potrebnu Ukrajini da nastavi sa svojom kandidaturom. Brisel je zamislio obrnuto proširenje kao način da Kijev i ostali počnu da dobijaju pristup jedinstvenom tržištu i investicionim programima pre nego što postanu punopravni članovi EU.
- Od prve razmene mišljenja sa državama članicama jasno je da opcija broj tri nije u redu... to bi bila revolucija - rekla je Kos u intervjuu , dodajući da "opcija broj jedan, status kvo, takođe nije opcija”.
Iako je redizajn sistema verovatan, slovenačka komesarka je dodala:
"Sada raspravljamo u kom pravcu. Kako možemo da učinimo proces bržim u smislu poboljšane postepene integracije?”.
"Obrnuto proširenje - nesprovodivo"
Na večeri sa ambasadorima ranije ovog meseca, šef kabineta Fon der Lajenove, Bjorn Zajbert, upozoren je da članice smatraju predlog o obrnutom proširenju nesprovodivim. Izaslanici navode teške pravne zahteve oko toga kako se nove zemlje mogu pridružiti, i strahove da bi nove države mogle demokratski nazadovati i na kraju blokirati agendu EU, kao što je to učinila Mađarska.
- Smatramo da samo jedna ili dve zemlje podržavaju predloge Komisije, tako da to nije veliki uspeh - rekao je jedan od diplomata, upozoravajući da članice žele da osiguraju da se proširenje odvija na način koji se poklapaju sa njihovim pravnim zahtevima.
- Postoji velika podrška pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji - rekao je drugi diplomata.
- Ali takođe je tačno da gotovo nijedna država članica ne podržava pristupanje pre nego što se pregovori završe na regularan način - dodao je on.
Četiri diplomate, kojima je odobrena anonimnost kako bi iskreno govorili o osetljivim pregovorima, izjavila su za Politiko da su zemlje sada u procesu izrade sopstvenih predloga koje će podeliti sa Komisijom. Oni bi postavili alternativne mehanizme, verovatno se fokusirajući na to kako države kandidati mogu da osete prednosti usklađivanja sa tržištem EU i pristupa njenim investicionim šemama.
"Ako se državama članicama ne sviđa ’"obrnuto proširenje", to je u redu”, rekao je jedan zvaničnik EU, „ali i one mogu da stave svoje predloge na sto”.
Kos je istakla da države članice odbacuju treću opciju, ocenjujući je kao "revolucionarnu", ali da ni zadržavanje statusa kvo nije prihvatljivo, zbog čega je sada u toku rasprava o pravcu reformi i načinima za ubrzanje procesa kroz postepenu integraciju.
U retkom prikazu jedinstva prošlog meseca, albanski premijer Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisali su autorski tekst u nemačkom listu "Frankfurter Agemajne Zajtung" u kojem su izrazili žaljenje zbog sporog tempa napora da se dobiju prednosti bližeg usklađivanja sa blokom. To je bio rezultat "unutrašnjih reformi, geopolitičkih tenzija, institucionalnih ograničenja i legitimnih briga unutar država članica”, napisali su.
Umesto toga, kako su naveli, njihove zemlje žele da se pridruže jedinstvenom tržištu, kao i Šengenskoj zoni bez granica, bez dobijanja političkih prava i prava veta koja imaju punopravne članice. Plan, koji bi stvorio EU na dva nivoa, onih koji donose pravila i onih koji ih primenjuju, podržale su neke manje zemlje kandidati, dok je naišao na skepticizam Moldavije i Ukrajine, koje teže da budu primljene na jednakoj osnovi kao i ostale.
Cilj Ukrajina da postane članica EU do 1. januara 2027. godine "nemoguć"
Kos je ocenila da je cilj Ukrajina da postane članica EU do 1. januara 2027. godine "nemoguć", dok bi Island mogao da predstavlja "poseban slučaj" i brzo napreduje ukoliko građani na referendumu odluče da obnove pregovore o članstvu.
Kos je dodala da je Island već visoko integrisan kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen, uz visok nivo demokratskih standarda i usklađenosti sa evropskim vrednostima.
Model "obrnutog proširenja" zamišljen je kao način da Ukrajina i druge zemlje ranije dobiju pristup jedinstvenom tržištu i investicionim fondovima.
Diplomatski izvori briselskog portala navode da većina država članica smatra ovaj predlog neizvodljivim, ukazujući na složene pravne procedure i bojazan da bi nove članice mogle da nazaduju u demokratskim standardima i blokiraju odluke EU.
Prema navodima više diplomata, države članice sada pripremaju sopstvene predloge koji bi mogli da omoguće kandidatima ranije koristi od integracije u tržište EU i pristup investicionim programima.
Zvaničnici EU poručuju da, ukoliko članice ne podržavaju "obrnuto proširenje", treba da ponude alternativna rešenja.
"Crna Gora mora dosta toga da ispuni"
Upitana da li je Crna Gora i dalje na putu da se pridruži EU 2028. godine, Marta Kos je poručila da Podgorica mora dosta toga da ispuni.
- Podgorica još uvek "mora dosta toga da ispuni" kako bi završila pregovore o pristupanju bloku do 2028. godine - rekla je Marta Kos i dodala:
"(Ali) za sada, izgleda dobro."
Ona je rekla i da su "mnogo pažljivi" kada je u pitanju pristupanje EU.
(Tanjug)
