Srebrenica - genocid ili ne. Ovo pitanje po drugi put potresa institucije Crne Gore. Posle ozbiljne krize u Vladi i zatražene smene ministra pravde koji je rekao da u Srebrenici nije bilo genocida, na glasanju je suprotni predlog, i to u obliku rezolucije. Kako sada stvari stoje, glasaće “za” opozicija DPS i vladajuća URA Dritana Abazovića, što je većina u crnogorskom parlamentu.
Činjenica je da je crnogorska skupština među prvima prihvatila rezoluciju evropskog parlamenta da se u Srebrenici dogodio genocid. Pre oko desetak godina u Podgorici je usvojena Deklaracija. Najnoviji zahtev potekao je iz opozicije, Bošnjačke stranke koja je u koaliciji sa DPS, i zahteva se da se sada usvoji dokument koji će imati težinu rezolucije.
Zašto se baš sada crnogorski parlament iznova izjašnjava o Srebrenici?
Možda najbolje objašnjenje je dao Boris Bogdanović, poslanik i generalni sekretar vladajuće Demokratske Crne Gore iz čijih redova je i predsednik Skupštine CG.
- Srebrenica je dokazani genocid pred međunarodnim sudom pravde koji država Crna Gora priznaje i time je taj stav pravno nesporan. Već smo usvojili Deklaraciju pa je pitanje čemu sada služi nova inicijativa ako nije posredi raspirivanje novih tenzija? Odlično ste smislili: Kritikuješ zločine - izdajnik si. Klanjaš se žrtvama - izdajnik si. Sedneš sa mitropolitom - izdajnik si, sedneš sa reisom - izdajnik si. Braniš crkve - izdajnik si, braniš džamije - izdajnik si. Da nikad iz podela ne izađemo - kaže Bogdanović.
On dodaje da zaista treba zatvoriti priče o žrtvama koje se potežu iz političkih razloga i poručio: Na spomen Srebrenice, Oluje, Bukovice, Štrpca svi treba da stanemo mirno i zapitamo se kako je do takvog masakra brata nad bratom došlo.
Inače, i vladajuća Demokratska Crna Gora, stranka koja je građanski orijentisana, glasaće za predloženu Rezoluciju ukoliko budu usvojen njen amandman. Demokrate traže dopunu predložene rezolucije i da u njoj stoji: “Srbi nisu genocidan narod”, “zločini su individualni” odnosno, imaju svoje počinioce i da se u tekstu rezolucije osude svi zločini nad svim narodima. Kako sada stvari stoje, ovaj amandman će biti odbijen.
Poslednjih dana u skupštinskim telima vođena je polemika o tekstu rezolucije i predlog nije prošao na Odboru za ljudska prava i slobode, ni na Zakodavnom odboru. Razlog zašto sada rezolucija o genocidu u Srebrenici, predlagač Ervin Ibrahimović, iz opozicione Bošnjačke stranke, kaže da je razlog zabrinutost zbog dešavanja u posljednjih desetak meseci “kada je pojačan stepen etničke i verske distance u Crnoj Gori”. Cilj rezolucije je kako kaže, suočavanje sa prošlošću, osuda genocida, zabrana javnog negiranja genocida:
- Usvajanjem rezolucije ćemo onemogućiti one ostrašćene nacionaliste da negiraju genocid i da prestanu sa zastrašivanjem prema manje brojnom narodu - rekao je Ibrahimović.
Demokratski front najavio je da neće glasati za rezoluciju. Poslanik Demokratskog fronta Jovan Vučurović kaže da osuđuje zločin u Srebrenici, ali očekuje da se osude i zločini nad Srbima.
- Za zločine nad Srbima još niko nije odgovarao zato što smo suočeni s jednom antisrpskom institucijom koja nosi naziv Haški sud koji je oformljen da sudi srpskom narodu - kaže Vučurović.
Ponovno prebrojavanje žrtava pojačano je izjavom crnogorskog ministra pravde i manjinskih prava Vladimira Leposavića koji je krajem marta za skupštinskom govornicom na pitanje DPS o Srebrenici odgovorio da tamo nije počinjen genocid i usput osporio i legitimitet Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Leposavić je iznosio ove stavove kao član Vlade, a za šta nije imao odobrenje kabineta i 5. aprila premijer Zdravko Krivokapić je zatražio njegovu smenu. Ovo je bio prvi pravi potres za Vladu koja ima nategnutu većinu i koja je još uvek na ispitu za sve relevantne međunarodne faktore. Od sadašnje crnogorske vlasti se i dalje očekuje da dokaže da je demokratska i da poštuje sve zajednice koje žive na prostoru Crne Gore. Da je Leposavićeva imala posledice i ne samo za Vladu CG svedoče reči glavnog tužioca Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Serža Bramerca koji je pred Savetom bezbednosti istakao da je “poslednja faza genocida - njegovo poricanje i glorifikacija zločina”, i naveo da je upravo ministar pravde Crne Gore nedavno negirao genocid.
