Tekst kritikuje tendenciju predstavljanja optužbi kao činjenica i poziva na oprez u donošenju zaključaka bez nedvosmislenih dokaza
'Telegraf' takođe ističe komplikovanu geopolitičku poziciju Srbije i poziva da se priznaju i uspesi i izazovi, bez brzopletih osuda
Nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o novim saznanjima u istrazi događaja od 15. marta 2025. godine i afere "zvučni top", britanski "Telegraf" objavio je svoju analizu, ističući da su "optužbe predstavljane kao činjenice, ali da nijedan sud još nije utvrdio da je na skupu 15. marta korišćen zvučni top".
Njihov tekst prenosimo u celosti:
"Balkanska politika se prečesto predstavlja kao pojednostavljena moralna priča sa hrabrim demonstrantima usmerenim protiv autoritarnih lidera. U martu prošle godine, svetu je predstavljena jednostavna moralna drama. Stotine hiljada mirnih demonstranata okupilo se u Beogradu. Misteriozan zvuk izazvao je paniku . U roku od nekoliko sati, društvene mreže, aktivisti i veliki deo međunarodne štampe došli su do uverljivog zaključka: vlada predsednika Aleksandra Vučića upotrebila je ilegalno zvučno oružje protiv sopstvenih građana.
Priča se brzo širila jer se uklapala u postojeći narativ. Srpski predsednik je dugo bio u ulozi evropskog autoritarca: previše blizak Moskvi, nedovoljno entuzijastičan prema Briselu i previše dominantan kod kuće. „Zvučni top“ je postao savršen simbol modernog neliberalizma.
Problem je u tome što je sigurnost prethodila potrazi za dokazima. U nekim krugovima, dokazi su tretirani kao suvišni u odnosu na potrebe.
U stvarnosti, do danas nijedan sud ili nezavisna istraga nisu definitivno utvrdili da je korišćeno zvučno oružje. Čak je i Evropski sud za ljudska prava, dok je nalagao Srbiji kao privremenu meru predostrožnosti da spreči bilo kakvu buduću upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu mase, eksplicitno naglasio da ne iznosi stav o tome da li je takvo oružje zaista korišćeno 15. marta. Ta ključna kvalifikacija privukla je samo delić pažnje koja je posvećena prvobitnoj tvrdnji.
Sada je priča postala još komplikovanija.
Srpsko tužilaštvo pokrenulo je istragu na osnovu dokumenata zaplenjenih na Univerzitetu u Beogradu tokom istrage drugog slučaja. Ti dokumenti, kako se navodi, pokazuju da su dva meseca pre protesta 15. marta vođene diskusije o zvučnom topu. Prema navodima tužilaštva, učesnici su čak razgovarali o političkom uticaju koji bi takav incident imao na međunarodnom planu, uključujući procenu da bi izazvao masovnu reakciju iz Brisela.
Drugim rečima, privid prekomerne upotrebe sile, koji bi izazvao međunarodnu osudu, više bi koristio nego štetio ciljevima demonstranata. Prema tužilaštvu, namera učesnika bila je da simuliraju upotrebu zvučnog topa od strane državnih organa kako bi izazvali paniku u javnosti i strah među građanima, što bi na kraju proizvelo dovoljan pritisak iz inostranstva i haos u zemlji da dovede do pada demokratski izabrane vlasti.
Predstavnici studenata, koji izgleda ne osporavaju autentičnost tih dokumenata, tvrde da se oni odnose na raniji protest. Moguće je da su potpuno u pravu. A moguće je i da se na kraju pokaže da ti dokumenti ne dokazuju ništa.
Ali upravo je to suština.
Postojanje različitih mogućih objašnjenja trebalo bi da podstakne oprez, a ne sigurnost u zaključke. Umesto toga, veliki deo komentara o Srbiji pokazao je suprotnu tendenciju – optužbe su predstavljane kao činjenice.
To nije samo srpski problem. On odražava širu zapadnu sklonost da se svetska politika deli na heroje i negativce. Podrazumeva se da su demonstranti na strani vrline, pa se svaka optužba protiv vlasti smatra verodostojnom. Vučić se prikazuje kao autoritarni lider, pa se svako njegovo negiranje unapred odbacuje kao propaganda. U takvom pristupu ne ostaje gotovo nimalo prostora za složenost.
O aferi Safari
Poslednjih meseci neki Vučićevi protivnici pokušavali su da ga povežu sa senzacionalističkim optužbama poznatim kao Sarajevo safari, prema kojima su bogati stranci navodno plaćali da pucaju na civile tokom opsade Sarajeva. Te tvrdnje osporili su bivši britanski vojnici koji su služili u Sarajevu, od kojih su neki "snajperski turizam" nazvali urbanom legendom i doveli u pitanje njegovu logističku izvodljivost. pak, te optužbe dospele su na naslovne strane širom Evrope i ponavljane su sa zapanjujućom sigurnošću. Prošle nedelje italijanski tužioci koji istražuju taj slučaj priznali su da su dokazi kojima za sada raspolažu uglavnom posredni i nedovoljni za pokretanje sudskog postupka. Taj slučaj podseća da intenzitet optužbe ne govori ništa o njenoj istinitosti.
Srbija se nalazi u izuzetno složenoj geopolitičkoj poziciji, balansirajući odnose sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama, dok istovremeno nastoji da očuva regionalnu stabilnost i ekonomski rast. Pod Vučićevim vođstvom zemlja je privukla značajne strane investicije, modernizovala infrastrukturu i ostvarila jedan od najboljih rezultata privrednog rasta na Balkanu. Milioni građana Srbije nastavljaju da podržavaju Vučića ne zato što su žrtve lažne svesti, već zato što veruju da on nudi stabilnost u sve nestabilnijem svetu.
To zaslužuje priznanje, čak i od njegovih kritičara.
Ako su prvobitne optužbe o upotrebi zvučnog oružja zasluživale sve naslovne strane, onda su isto tako zasluživale istragu, a ne trenutnu osudu. A ako novi dokazi otvaraju ozbiljna pitanja o dotadašnjem narativu, i oni zaslužuju jednako istaknuto mesto u javnosti.
Verodostojnost ne zavisi od toga da li ste uvek u pravu, već od spremnosti da promenite zaključke kada činjenice postanu složenije.
Svi oni koji su požurili sa presudom trebalo bi, ukoliko se pokaže da su pogrešili, da imaju dovoljno skromnosti da to i priznaju", piše ovaj portal.
