Zaključeno je da su dokumenti falsifikati, jer ne odgovaraju autentičnim karakteristikama pisanih dokumenata komandanta četničkog odreda Slavka Aleksića
Mesec dana pre svoje smrti, Slavko Aleksić je opovrgao tvrdnje o učešću predsednika Vučića u pomenutim događajima
Kontroverzni hrvatski novinar Domagoj Margetić pre godinu dana je objavio niz dokumenata koji navodno dovode predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezu sa fenomenom "Sarajevo safari". Bosanski portal Istraga.ba sada je objavio detaljnu analizu pomenutih dokumenata i njihov je zaključak da su dokumenta - falsifikat.
Domagoj Margetić je do sada objavio više dokumenata za koje tvrdi da navodno potiču iz arhive nedavno preminulog četničkog vojvode Slavka Aleksića, bivšeg komandanta Novosarajevskog četničkog odreda (NČO), koji je sa svojim saborcima sa položaja na Jevrejskom groblju godinama terorisao građane opkoljenog Sarajeva.
Istraga.ba je detaljno analizirala dokumente koje je objavio Margetić, uporedili su ih sa, kako navode, dokazano autentičnim dokumentima Novosarajevskog četničkog odreda koji su korišćeni u predmetima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu i koje je potpisao Slavko Aleksić, kao i sa dokumentima iz drugih izvora koji su ranije javno objavljeni.
Analiza ih je dovela do zaključka da su dokumenti koje je Domagoj Margetić poslednjih dana objavljivao, kako tvrde, falsifikati.
Aleksić sve potpisivao samo ćirilicom, Margetić objavio dokumenta na latinici
Slavko Aleksić je sve naredbe, odluke i zahteve upućivane komandi, kao komandant NČO, pisao i potpisivao isključivo ćirilicom. U dokument koji je Aleksić 16. decembra 1993. godine uputio komandi Trećeg pešadijskog bataljona Prve sarajevske motorizovane brigade Vojske Republike Srpske (komandantu Blagoju Kovačeviću), traži da se za potrebe jedinice na Jevrejskom groblju obezbedi municija. Ovaj dokument je korišćen na suđenjima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću u Hagu i na njemu je vidljiv pečat Haškog tribunala.
U drugom dokumentu, datiranom 28. septembra 1993. godine, Aleksić u ime komande NČO piše zahvalnicu Zlatku Novkoviću, "srpskom dobrovoljcu iz Njujorka", i dodeljuje mu čin četničkog kapetana. I ovaj dokument je, kao i svi ostali koje je Aleksić potpisivao, napisan ćirilicom.
Za razliku od ovih provereno autentičnih dokumenata, svi navodni dokumenti Slavka Aleksića koje je objavio Margetić su napisani, kako navodi ovaj portal, latinicom. Jedino je Aleksićev potpis na dnu dokumenta ispisan ćirilicom, ističu.
Fali i pečat četničkog odreda, sumnju izaziva i potpis Aleksića
U dokumentu koji je Domagoj Margetić objavio juče, Aleksić navodno traži od logistike odreda da Aleksandru Vučiću zaduži pušku "papovku".
Kako navodi dalje Istraga.ba, pored činjenice da su "dokumenti" koje objavljuje Margetić pisani latinicom, lako je uočiti još jednu veoma važnu razliku, na svim originalnim dokumentima koje je potpisivao Slavko Aleksić nalazi se pečat četničkog odreda. Na dokumentima koje objavljuje Margetić - pečata nema, zaključuje Istraga.ba.
Dodatne sumnje u verodostojnost dokumenata koje je u javnost plasirao hrvatski novinar izaziva i sam potpis Slavka Aleksića, ispisan hemijskom olovkom, tvrdi Istraga.ba. Iako je sličan potpisima sa autentičnih dokumenata, potpis na Margetićevim papirima je neobično izražajan i upečatljiv, imajući u vidu da je reč o dokumentima koji su navodno nastali pre više od tri decenije.
Mesec dana pre smrti Aleksić demantovao Margetića
Mesec dana pre smrti, četnički vojvoda Slavko Aleksić je u intervjuu za crnogorsku "Borbu" demantovao navode Domagoja Margetića o Vučićevom učešću u "Sarajevskom safariju".
- Nije tačno to što navodi ustaški novinar Domagoj Margetić. Optužuju Vučića da je bio dobrovoljac kod mene u jedinici, to apsolutno nije tačno. Odgovorno tvrdim da u tome nema ni kapi istine. Nikakvi snajperisti, nikakvi strani plaćenici. U mojoj jedinici bili su Rusi, Grci, Bugari, pa čak i neki Makedonci, ali to su bili pravoslavni dobrovoljci. Da se neko bavio snajperisanjem i ubijanjem, to je van pameti - tvrdio je Aleksić.
Aleksić je naveo i da "pouzdano zna" da su ljudski safariji organizovani, ali ne u Sarajevu, već u Mostaru.
- U deo podeljenog Mostara koji su držali Hrvati dolazili su ti lovci, to se zna, koji su pucali na muslimanske civile, decu i ostale, u drugom delu Mostara - rekao je Aleksić.
Ko je Domagoj Margetić
Početkom juna 2023. godine Domagoj Margetić je objavio da ga je policija Srbije uhapsila na graničnom prelazu Batrovci.
- Policija Srbije me je zadržala i uhapsila i ovde čekam razgovor sa nekim ko treba da dođe - naveo je Margetić u video-snimku objavljenom na mreži X.
Margetićevu novinarsku karijeru prate brojne kontroverze. U javnosti se prvi put pojavio početkom devedesetih godina kao mladi HDZ-ov aktivista i predsednik "Hrvatske mladeži Republike Hrvatske". Za sebe je tvrdio da je bio svojevrsni "hrvatski Šindler", član tajne specijalne službe koja je spašavala Srbe iz neokupiranih delova Hrvatske, kao i da je radio na sklanjanju dokumentacije Ivana Krajačića Steve, jednog od najmoćnijih ljudi jugoslovenskog obaveštajnog aparata.
Sa HDZ-om se formalno razišao 1997. godine i od tada se predstavlja kao nezavisni istraživački novinar, uz više neuspelih pokušaja povratka u politiku.
Haški tribunal ga je u februaru 2007. godine osudio na tri meseca zatvora i novčanu kaznu od 10.000 evra zbog nepoštovanja suda, jer je otkrio identitet zaštićenih svedoka u procesu protiv Tihomira Blaškića.
Autor je i knjige "Islamistički terorizam na jugu Evrope", u kojoj piše o delovanju islamističkih terorističkih organizacija u Bosni i Hercegovini, a koju je posvetio Hrvatima u BiH i ratnom zločincu Dariju Kordiću.
Domagoj Margetić je više puta bio fizički napadan. U napadu u Zagrebu 2014. godine nepoznati napadač ga je udario betonskim blokom u glavu, nanevši mu teške telesne povrede. U jesen 2018. započeo je štrajk glađu koji je trajao 44 dana, zahtevajući uvid "u sve dosijee koje o njemu poseduje država". Nakon razgovora sa premijerom Andrejem Plenkovićem prekinuo je štrajk.
U junu 2023. godine Margetić je ponovo privukao pažnju javnosti kada je objavio da je u manastiru Tavna kod Bijeljine primio pravoslavnu veru.
