Hrvatski premijer Andrej Plenković mogao bi da posreduje u pitanjima vezanim za proširenje EU
Glavna neslaganja između Srbije i Hrvatske uključuju pitanje nestalih osoba, demarkaciju granica na Dunavu i ratne odštete
Srbija je više od decenije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a na tom putu mogao bi da joj pomogne, ili verovatnije odmogne, hrvatski premijer Andrej Plenković. Njega je nemački kancelar Fridrih Merc spomenuo kao savetnika i osobu koja bi mogla da ima rešenje za proširenje regiona u EU. Sagovornici "Blica" su podeljeni, jedni kažu da se Srbiji u tom slučajnu ne piše ništa pozitivno, drugi da će imati pragmatičan pristup.
Na sumnje u objektivnost navodi činjenica da se svako malo iz Hrvatske čuje poruka da je Srbiji mesto u EU, ali i da će imati specijalne zahteve za Beograd. Poslednji put, Ivan Anušić, hrvatski ministar odbrane i član HDZ, izjavio je da će Hrvatska Srbiji zadati "vrlo konkretan i jak udarac". Kako je rekao, Hrvatska je spremna da blokira Srbiji ulazak u EU "ukoliko ne reši pitanje nestalih". Sem ovog, spominjali su se i pitanje demarkacija granica na Dunavu, kao i zahtev za ratnu odštetu, koji bi mogli biti kamen spoticanja.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, za "Blic" kaže da Plenković kao Mercov savetnik za Beograd ne znači ništa.
- Hrvatska se i do sada ponašala jednostrano. Kod svih otvaranja poglavlja Srbije sa EU, uvek je imala primedbe. Sa ovim zelenim svetlom Nemačke, imajući i vidi njen uticaj u EU i da rukovodi Evropskom komisijom, to znači da će i dalje promovisati svoju politiku prema Srbiji - rekao je Milivojević.
Ipak, Branka Latinović, bivša diplomatkinja, za "Blic" kaže da dosadašnji potezi Plenkovića upućuju da će se razboriti ponašati.
- Pokazao je da zna da se trezveno i zrelo postavi u vrlo osetljivim situacijama, kao što su ove nedavne u okviru EU, oko Grenlanda, ili kako reagovati na Trampov poziv za članstvo u Odboru za mir. S obzirom na to kako se, kao i JANAF, postavio u vezi sankcija NIS-u ostaje očekivanje da će imati isti takav pragmatičan pristup i kod saveta koje bude slao Mercu i drugima - napominje Latinović.
Kakvi će ti saveti biti zavisiće i od naših vlasti, smatra ona.
- Sve ovo što se dešavalo oko NIS-a od strane Hrvatske, moglo bi da bude dobra polazna osnova za novi početak. Posto je rečnik nešto od čega se uvek polazi, treba prestati sa korišćenjem uvredljivog, neprimerenog rečnika na političkoj i medijskoj sceni. Potom će sve ići drugačije - ocenjuje Latinović.
Dodaje i da izjava nemačkog kancelara Merca da će on, a i drugi, imati u vidu savete o našem regionu koji bude dolazio od Plenkovića kao najboljeg poznavaoca regiona, ne iznenađuje.
- Bilo je samo pitanje dana kada će neko od evropskih zvaničnika, a pripada porodici EPP, tako nešto izjaviti. I do sada su Plenkovićeve izjave bile te o kojima se vodilo računa. Ova izjava nije došla slučajno, od strane kancelara najmoćnije ekonomije Evrope koja je politički u samom vrhu zajedno sa Francuskim, Italijom i Velikom Britanijom. Ovo je i snažna poruka Vučiću, odnosno Srbiji - smatra Latinović.
"Plenković može najbolje da sudi"
Nemački kancelar Fridrih Merc je rekao da bi nove geopolitičke okolnosti u Evropi i svetu mogle bi da doprinesu bržem širenju EU, ali tu još nema jasnog rešenja. Kako kaže, u tom segmentu računa na savete hrvatskog premijera koji dobro poznaje taj region.
- Andrej Plenković verovatno može najbolje da sudi o tome, o ovom regionu, o državama zapadnog Balkana. Svi mi, pa i ja, računamo na njegov savet, jer dobro poznaje ovaj region i njegove aktere. Razgovaramo o tome, ali još nemamo rešenje - istakao je Merc Merc u intervjuu za HRT tokom posete Hrvatskoj, gde je u Zagrebu učestvovao na neformalnom skupu Evropske narodne stranke (EPP).
Nakon sastanka sa Mercom oglasio se i Plenković i rekao da su "raspravili i o budućnosti procesa proširenja EU te pružanju evropske perspektive zemljama jugoistoka Evrope, području koje EU ne sme zapostaviti, niti izložiti uticaju drugih globalnih aktera".
Šta kandiduje Plenkovića za savetnika?
Latinović podseća da je Plenković pre ove funkcije bio u diplomatskoj službi, evroposlanik, i da je odličan poznavalac prava EU, te da ima veoma dobru poziciju unutar EPP.
- Više puta je predsedavao značajnim sastancima, u okviru EP, koji su u neku ruku bili i krizni. Imao je uspeha i nametnuo se kao značajna ličnost iz porodice EPP. Takav njegov status, pomoglo je da uspe da se hrvatski kadrovi pozicioniraju na visoke pozicije u okviru institucija EU - ocenila je Latinović.
Dodaje da je glavni problem Plenkovića što on, od nedavno, podržava u nekim slučajevima hrvatsku krajnju desnicu.
- To je opet stvar o kojem mora da vodi računa lično Plenković, hrvatska vlada i HDZ - napominje Latinović.
Podsetimo, Andrej Plenković je sa porodicom prisustvovao koncertu proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, a više puta je relativizovao ustaški pozdrav "za dom spremni".
Rat u Ukrajini uticao je na Brisel da proširenje EU vrati u vrh svoje političke agende, tako da Zapad, barem deklarativno, želi da ubrza ulazak Ukrajine i Moldavije, ali i regiona, u EU kako bi ih definitivno otrgao od uticaja Rusije.
Poslednjih meseci se, kada je u pitanju Zapadni Balkan, samo dve zemlje spominju u kontekstu proširenja: Crna Gora zatvara pregovaračka poglavlja i u izradi je Ugovor o pristupanju sa njom, dok je Albanija za godinu dana otvorila sve pregovaračke klastere.
Srbija kaska za njima jer od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje kao posledicu toga što nije uskladila spoljnu politiku i uvela sankcije Rusiji.
Put Srbije ka EU:
- 2008. Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je postao osnova za približavanje zakonodavstva EU
- 2012. je Srbija dobila status kandidata
- 2014. su počeli pristupni pregovori
- Do sada su otvorena 22 poglavlja od ukupno 35, a privremeno zatvorena samo 2
- Nova metodologija pregovora primenjuje se od 2021, koja grupiše poglavlja u klastere (npr. vladavina prava, zelena agenda, unutrašnje tržište)
