Ističe se važnost ulaganja u srpske opštine kako bi se poboljšali uslovi života lokalnog stanovništva.
Analitičari smatraju da će pritisci na sever Kosova dobiti institucionalni okvir radi formalnog opravdanja.
Božićna čestitka koju je premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti uputio Srbima na Kosovu ili intervencije kosovske policije na Badnji dan u Gračanici i Severnoj Mitrovici? Šta je od ova dva merilo kakav će biti odnos Kurtija prema srpskoj zajednici u novom mandatu? Srbi će ostati pod pritiskom, ali uvijenim u institucionalne oblande, smatraju analitičari, i dodaju da je Kurti završio formalnu integraciju severa i da Srbima na Kosovu preostaje da od centralnih vlasti traže veća ulaganja u opštine u kojima žive.
Dijaspora koja je Pokretu Samoopredeljenje osigurala ubedljivu pobedu na izborima 28. decembra polako napušta Kosovo. Posle tri nedelje odmora jedan od albanskih iseljenika je zaključio: "Kada dođeš na Kosovo, nema Amerike ni Dubaija“.
Poznato je to i Albancima i Srbima koji tu žive. Šta će im doneti naredne godine, kada Aljbin Kurti treći put preuzme kormilo Vlade, za sada je nepoznanica.
Za Srbe nije ohrabrujuće to što je kosovska policija terala grupu ljudi u Gračanici na Badnji dan da skinu majice sa natpisom „Hajde se sine prekrsti i reci Hristos se rodi“. Ni to što je u Severnoj Mitrovici oduzela transparent sa porukom „Mir božji, Hristos se rodi“ koji su predstavnici Srpske liste pokušali da postave na zgradu u centru grada.
- Na osnovu iskustva iz Kurtijevog drugog mandata, pritisci na Srbe na Kosovu će se nastaviti samo što će oni promeniti formu - rekao je istoričar Stefan Radojković za Kosovo onlajn.
Prema njegovoj oceni, pritiscima će biti izložen naročito sever, institucionalnim putem, kao što je to Kurti povremeno radio i tokom kampanja za izbore.
- Postoji niz zakona koji se spremaju i koji će biti doneti, a tu je i Zakon o strancima, ovlašćenjima za vozila... Sve su to stvari koje će direktno pogoditi pogotovo Srbe na severu, ali i generalno Srbe Kosova i Metohije bez neke velike razlike - izjavio je Radojković za Kosovo onlajn.
"Pritisci će se čitati kao funkcionisanje institucija"
Lokalne vlasti na severu, prema njegovoj oceni, već su toliko ograničene u svom delovanju, a za to su se pobrinuli prethodni (albanski) gradonačelnici.
- Budžeti su već smanjeni a ministarstvo za lokalnu samoupravu je napravilo dosta presedana gde se ono meša u odluke koje spadaju pod isključivu nadležnost lokalnih samouprava. Tu je teren već napravljen, pritisak već postoji i ne mora nešto dodatno da se radi. Oni će suštinski kontrolisati svaki potez skupština opština i novih gradonačelnika - kaže Radojković.
Kao jedan primer mogućeg pritiska, navodi da bi moglo da se desi da lokalna samouprava pokuša da unajmi umetnike da iscrtaju prekrečene murale ili neke slične onima koji su postojali na severu, ali da je pitanje da li će to moći da se uradi, naročito zbog prisutstva specijalnih policijskih snaga.
Upozorava i da će se pritisci koji budu zadobili institucionalni okvir na Zapadu čitati kao funkcionisanje institucija prištinske administracije.
- Taj institucionalni okvir će Zapadu, pogotovo u Evropskoj uniji, biti dovoljan, da on ima formu legaliteta i institucionalnog delovanja tako da oni to neće videti kao institucionalno nasilje, već kao prosto funkcionisanje institucija prištinske administracije - ukazuje Radojković.
Politički analitičar Nedžmedin Spahiju drugačije posmatra stvari i ocenjuje da se pokazalo kao netačno da je Kurti bio protiv srpske zajednice na Kosovu.
- Kurti je uspeo da protera srpsku državu sa Kosova, i to je činjenica. To možda nije dobra vest za Beograd ili za vlasti u Beogradu, ali to ne znači da je to hajka protiv srpske manjine. Možda bi Srbi na Kosovu želeli da žive u državi Srbiji, odnosno da država Srbija funkcioniše na Kosovu, da ne postoji država Kosovo, ali to je činjenica koja je proistekla iz rata 1999. godine i koja se ostvarila pod vlašću Kurtija. Ali, u suštini, to nije postupak protiv srpske manjine - izjavio je Spahiju za Kosovo onlajn.
Konačna integracija severa, prema njegovim rečima, je postignuta i više nema šta da se uradi u smislu formalne integracije. A, suštinska integracija podrazumeva veća ulaganja na severu i veću zaposlenost i to je proces koji se nastavlja na čitavom Kosovu“, navodi on.
On smatra da srpska zajednica tokom sledećeg mandata Aljbina Kurtija ne treba da gleda na vlast neprijateljskim očima, već da traži veća ulaganja u opštine u kojima Srbi žive, kao i veću zaposlenost. Takvi zahtevi, kako smatra, mogli bi da imaju rezultat i vlast se o njih ne bi oglušila.
