- Viknuo je "Kurvo, nećeš živeti!", a onda je usledio prvi rafal - ovako počinje svoju priču o sinoćnom masovnom ubistvu u Žitištu Isidor Sučević, jedan od heroja koji je skočio da ubici Siniši Zlatiću otme pušku i tako sprečio još veći broj žrtava.
Prema njegovim rečima, došao je sinoć u kafić kao ispomoć najboljem drugaru koji je ujedno i gazda lokala. A kako kaže, Sinišu zna od ranije.
- Prišao mi je, rukovali smo se. Posle nekog vremena se vratio. Izgledalo je kao da plaši ljude kada je krenuo da puca. U početku ljudi nisu ni vrištali, ni padali. Ne mogu da vam opišem tu scenu - rekao je i dalje vidno potreseni Isidor.
Kako ovaj heroj kaže, sve je izgledalo kao u bioskopu.
- On je stao između frižidera i drveta i odatle počeo da puca. Ubio mi je dva druga. Meni su pokojni Stevan Jojić i Vladimir Mijatović drugovi od detinjstva, danas je trebalo da idemo da pečemo prase - priča u neverici ovaj čovek.
Isidor objašnjava da je pokojni Vladimir juče zamenio smenu na poslu, a da je Stevan sutra trebalo da putuje nazad za Švedsku.
- Ubica je stao pored mene a ja sam ga, posle prvog rafala, koliko god sam mogao rukom povukao i on je ispustio pušku. Ne znam da li je ispucao sav rafal do kraja, ali nakon što je ispustio pušku, okrenuo se i počeo da beži - prepričava sinoćnu scenu iz kafića u kojem se dogodio masakr.
I dalje potresenim glasom Isidor pokušava da nastavi priču.
- Scene posle toga vam ne mogu opisati. To se ne može ispričati. Nisam spavao uopšte, a tek kada sam došao kući jutros u pet, shvatio sam šta sam uradio - kaže ovaj junak.
Drhtavim glasom nam govori da se i dalje vrlo dobro seća prizora svoja dva ranjena druga.
- Sećam se Stevana. Bio je naslonjen na ruku u koju je bio upucan. Samo mi je rekao "Nije ništa strašno, pomozi Vladi". Odjurio sam do kola i odneo Vladu na rukama do njih - rekao je Isidor.
