BEOGRAD - Tužilaštvo Srbije pokrenulo je finansijsku istragu o poreklu svakog do sada prihvaćenog jemstva koje su osumnjičeni položili kao kauciju da bi se branili sa slobode, saznaje „Blic”.
Svaka nekretnina ili iznos novca koji je uložen kao jemstvo biće oduzeti ukoliko se ispostavi da su zarađeni nelegalno ili da potiču od krivičnog dela za koje se osumnjičenom sudi.
Tužilaštvo je, inače, i do sada imalo zakonsku mogućnost da ispita svaku kauciju koju osumnjičeni polažu a za koju smatraju da je deo nelegalne zarade.
Međutim, do sada ta mogućnost nije korišćena. Velike kaucije, poput one koju je Milenko Šarančić podneo za odbranu sa slobode (710.000 evra) ili Zvezdan Terzić (milion evra), nisu u skladu sa njihovim mesečnim zaradama, pa javnost u Srbiji opravadno sumnja da su i te kaucije plaćene nelegalno zarađenim novcem.
- Za svaki postupak smo pokrenuli finansijsku istragu i ispitujemo kompletnu imovinu. Svaka nekretnina, kao i novac koji je položen kao kaucija, biće ispitan i ne može biti predmet jemstva, ukoliko se utvrdi da njegovo poreklo nije legalno. Ukoliko je jemstvo već položeno, a mi istragom utvrdimo da je ono nelegalno, automatski će biti oduzeto. Javnost u Srbiji često ne zna da mi vodimo te istrage, pa se onda misli da mi ne obraćamo pažnju na poreklo jemstva - kaže Tomo Zorić iz Republičkog javnog tužilaštva.
U Ministarstvu pravde kažu da im u finansijskim istragama pomaže i policija. Posebnu pažnju istražioci posvećuju kaucijama koje su položene preko of-šor kompanija.
- Ispitujemo da li se jemstvo daje novcem koje je pribavljeno u okviru krivičnog dela ili je zarađen pre nego što je krivično delo učinjeno. Kad je reč o nekretninama, ispitujemo kad je nekretnina izgrađena i od kog novca je gradnja plaćena. Legalna kaucija može biti porodična kuća, ali mora biti izgrađena pre nego što je krivično delo učinjeno. Kad završimo istragu, utvrdićemo poreklo svakog jemstva koje je u Srbiji do sada položeno. Oduzećemo svako jemstvo za koje zaključimo da je nelegalno, a osumnjičeni je dužan da ili podnese novu kauciju ili da ide u pritvor. Taj princip ćemo primenjivati u svakom slučaju. Mi ćemo svako jemstvo prihvatiti, jer je to dobro za državu, a ako je nelegalno - oduzećemo ga. Bićemo vrlo oprezni kad je reč o novcu koji se prebacuje preko of-šor kompanija i tu će nam pomagati policija - najavljuje Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Da imamo zakon o poreklu imovine, centralni katastar nepokretnosti i više poreskih inspektora, ali i da u Srbiji iza bogatih pojedinaca ne stoje političari, Poreska uprava bi sigurno češće proveravala poreklo sumnjive imovine i prihoda, tvrdi izvor „Blica” iz Ministarstva finansija pod čijim okriljem posluje Poreska uprava.
- U normalnim okolnostima, svima čije je poreklo imovine sumnjivo treba pokucati na vrata i tražiti koliko je šta platio i na koji način zarađivao. Ako je u pitanju privrednik, Poreska uprava bi proverila poslovanje njegovih preduzeća u zemlji, a uz pomoć Specijalne sužbe za organizovani kriminal i MUP-a bi ispitala i kompanije u inostranstvu. Danas je problem to što nemamo zakon o poreklu imovine, ali ni centralni katastar nepokretnosti. Tako nam je praktično onemogućeno da jednim klikom dođemo do celokupne imovine pojedinca. S druge strane, za pokretnu imovinu koja uključuje i devizne i dinarske račune, imamo pravilnik o unakrsnoj proceni imovine, ali ne i dovoljno kadrova koji bi mogli da preispitaju svaku sumnju. Za celu Srbiju imamo svega 750 kontrolora, a samo PDV obveznika ima više od 112.000 - kaže naš sagovornik.
Izvor „Blica” objašnjava da je od ukidanja Zakona o poreklu imovine od pre 2000. enormno počeo da raste imetak u rukama pojedinaca.
- Kod bogataša na zapadu bogatstvo se stvara generacijama, a kod nas su se u poslednjih 10-15 godina ljudi enormno bogatili. To treba čačkati, ali je problem što je to i vrlo nezgodno jer ti ljudi iza sebe imaju političku oligarhiju - priča izvor „Blica”.
