Vladimir je osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora, a Miljana Kecmanović na dve godine i 11 meseci zatvora.
Na izricanju presude otkriveno je da je samo 2 minuta pre nego što je dečak ubica kročio u hol škole njemu majka poslala poruku.
"Ušla sam i pitala je kakvo stanje, a onda sam joj rekla: "Kaća, ova devojčica još diše!". Prišla sam joj i sa ekipom sa kojom sam došla, zbrinuli smo je onoliko koliko smo mogli. Potom sam se okrenula i videla nastavnicu koja se tada pridigla i videli smo da je živa i nju smo odmah zbrinuli. Nažalost, više nikome u toj učionici nismo mogli da pomognemo..."
Ovim rečima je za "Blic" TV započela svoje potresno svedočenje Ivana Stefanović, doktorka Hitne pomoći, koja je tog kobnog 3. maja pomagala povređenima u pucnjavi u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Doktorka Stefanović je na samom početku navodi da im je jutarnji sastanak 3. maja trajao duže jer je moralo da se "izreferiše" više dana s obzirom da je bilo nekoliko dana praznika. Uprkos tome što se inače ne javlja na telefon na jutarnjem sastanku, tog jutra je videla da je zove ćerka koja je imala jasne instrukcije da majku u to vreme zove samo ako nekom ozbiljno nije dobro.
- Ona me je zvala u vreme dok traje školski čas. Znate, prvo što razmišljate jeste zašto vas dete zove za vreme školskog časa i zašto koristi mobilni telefon, a onda sam se javila i ona mi je brzo rekla: "Mama, molim te, nemoj da prekidaš vezu, ozbiljno je. Možeš li da pošalješ ekipu Hitne pomoći, neka devojčica je povređena, upucana...". Odgovorila sam: "Mogu, naravno!", a onda nakon par sekundi sam čula nastavnicu u pozadini kako priča i nešto joj govori. Ćerka mi je tada rekla: "Mama, ne brini, poziv je primljen!" i spušta mi slušalicu - prisetila se tada doktorka Stefanović.
Ona se odmah okrenula prema kolegama i pitala ih "da li su nešto čuli" i "da li imaju nešto u "Ribnikaru"".
- Krenuli smo ka našem kol centru da vidimo šta se desilo. Tu smo saznali da su dve ili tri ekipe već poslate. Nije prošlo par sekundi, putem radio veze se javio doktor Stijačić i rekao da se u "Ribnikaru" desilo nešto strašno, da pošaljemo sve raspoložive ekipe i da ima mnogo povređenih. Ja sam tako sa prvom sledećom ekipom krenula put "Ribnikara" - rekla je doktorka Stefanović za "Blic" TV.
Prema njenim rečima, mislila je da se neko povredio od petarde i nijednog trenutka nije pomislila da će zateći ono što je zatekla nekoliko minuta kasnije.
- Kada se sanitet parkirao, ja sam samo koleginici rekla: "Molim te, daj mi rukavice.". Uzela sam ih sa namerom da pomognem za neke sitne rane. Taj scenario da ćemo mi imati masakr u jednoj školi, to je za mene bilo nešto nepojmljivo - prisetila se ona.
"Ivana, dođi ovde"
Doktora Stefanović navodi da ju je sačekao nastavnik geografije kojeg poznaje, s obzirom da njeno dete ide u tu školu, te da joj je rekao: "Ivana, dođi ovde.".
- Ja sam krenula za njim ne očekujući ono što me je zateklo. A onda, ponašate se kao u nekom filmu. Evo sada, godinu dana kasnije, znam koga sam videla na zemlji, znam kakve su rane bile, znam da tu ne možete ništa da uradite i samo sam razmišljala da ne kvarim ono što će policiji posle biti značajno, da pazim kuda hodam kad već ne mogu da pomognem - objasnila je ona ona.
Kako priča, kada je ušla u odeljenje VII/2, unutra je već bila njena koleginica doktorka Krulj.
- Ušla sam i pitala je kakvo stanje, a onda sam joj rekla: "Kaća, ova devojčica još diše!". Prišla sam joj sa ekipom sa kojom sam došla, zbrinuli smo je onoliko koliko smo mogli. Potom sam se okrenula i videla nastavnicu koja se tada pridigla i videli smo da je živa i nju smo odmah zbrinuli. Nažalost, više nikome u toj učionici nismo mogli da pomognemo - kaže doktorka Stefanović.
Ona objašnjava da su sve lakše povređene druge kolege već odvele.
- Ostala sam tu sa policajcima. U jednom trenutku ne znate šta da radite, onda ne verujete da je to sve tačno, da nije moguće da ne možete više ništa da uradite. Pa ponovo proverite vitalne znake i tada shvatite da je to istina - kaže naša sagovornica.
Doktorka Stefanović priča za "Blic" TV da je onda shvatila da treba da ode.
- Krenula sam za policajcima, ali onda sam videla da oni nisu završili svoj posao i da im smetam. Oni su čistili školu, neka odeljenja u tom trenutku još nisu izašla. Policajci su me pitali: "Gde ćete doktorka?", ja sam im odgovorila da idem tamo gde ima još povređenih. Sve vreme sam razmišljala o nekima koji su lakše povređeni. Valjda vaš mozak odbija da prihvati da je ovo realnost - priseća se ona.
Kako kaže, prvo koga je videla bila je ministarka zdravlja Danica Grujičić kojoj je prišla da kaže šta su zatekli na licu mesta.
- Na licu mesta je bilo dovoljno ekipa Hitne pomoći. Nažalost, neke od naših ekipa nisu imale posla jer nekoj deci zaista više nije bilo spasa. Važno je da istaknem da smo odavde uspeli da pošaljemo šest ekipa koje su ispred "Ribnikara" mogle da budu za 3 ili 4 minuta. Tog dana Urgentni centar nije bio dežuran, ali oni su svi nas čekali. Tako su se brzo reorganizovali, ali to su vam hitne službe. Sutra je ista smena išla za Dubonu i Malo Orašje. Potpuno sam ponosna na sve moje kolege - kaže doktorka Stefanović.
šta rade. Bili su prilično razumni, a tako su mladi - zaključuje naša sagovornica.
Osuđeni na zatvorske kazne
Podsetimo, Vladimir je osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora, a Miljana Kecmanović na dve godine i 11 meseci zatvora.
Nakon presude Kecmanovićima oglasio se glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, koji je naveo da će tužilaštvo uložiti žalbu povodom visine izrečenih kazni.
Masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar", od prvog hica koji je ispalio u čuvara Dragana, do trenutka kada je izašao kroz prozor trajao je 2 minuta i 1 sekundu.
Od 66 ispaljenih hitaca, žrtve je pogodio sa 75 odsto. Utvrđeno je veštačenjem da je postojala velika brzina pucanja što je prouzrokovalo greške u okidanju.
Dečak ubica je ispričao da je dve ili tri nedelje pre masakra odlučio i planirao to da uradi. On je za radnim stolom napisao spisak sa imenima dece i napravio skicu škole. To je bio njegov prvi korak u planiranju. To je čuvao u fioci stola.
Takođe, pretraživao je na internetu "kompleks niže vrednosti i kompleks niže vrednosti su dva lica iste medalje", "antisocijalno ponašanje kod dece", "revidirani portret psihopata", "antisocijalni poremećaj ličnosti", "sajt češka zbrojevka", "volim životinje da li i dalje mogu da budem psihopata", "zašto užasni ljudi i dalje mogu da vole životinje", "smrtna kazna u Srbiji", "Srbija uvodi doživotne kazne bez mogućnosti uslovnog otpusta", "razlika između psihopata i normalnih ljudi".
Na izricanju presude otkriveno je da je samo 2 minuta pre nego što je dečak ubica kročio u hol škole njemu majka poslala poruku.
