Uhapšen je u februaru 2026. godine zajedno sa saučesnicima zbog pokušaja pljačke banke 'Bank of America' u Bronksu, Njujork
Ljuljanoviću je određen pritvor sa kaucijom od 100.000 dolara, uz GPS nadzor i zabranu kontakta sa ostalim optuženima
Miralem Ljuljanović, državljanin Crne Gore, nalazi se na listi "Najgori od najgorih" koju je zvanično objavilo Ministarstvo nacionalne bezbednosti SAD (DHS). Ljuljanović se na toj listi našao zbog "zavere za reketiranje", "organizovanja ilegalnog kockanja" i prenosa informacija o "klađenju". Nakon što je odslužio svoju kaznu, u februaru ove godine je ponovo uhapšen i to zbog pokušaja pljačke banke u Njujorku.
Naime, pokušaj pljačke se dogodio početkom februara ove godine. Meta je bila ekspozitura banke "Bank of America" u njujorškoj četvrti Bronks. Reč je o prostoriji u kojoj se nalaze bankomati. Depoziti ove banke su osigurani od strane Savezne korporacije za osiguranje depozita (FDIC).
Optužnicom su obuhvaćeni, osim Miralema Ljuljanovića i Šefkija Vučetović i Musa Gaši.
Oni se terete optužnicom za pokušaj pljačke banke.
Kako je utvrđeno, trojica optuženih su ušla, odnosno pokušala da provale u prostorije filijale sa jasnom namerom da počine krađu. Njihova meta su bili bankomati, a prema izveštaju agenta FBI, cilj im je bio da dođu do novca unutar aparata.
Modus operandi: Foto dokumentacija
Sumnja se da su optuženi iskoristili činjenicu da je napušten spoljni ulaz u podrum zgrade u kojoj se nalazi ekspozitura "Bank of America" na raskrsnici Brodway i West 147th ulica u Njujorku. Crvenim krug predstavlja ulaz u zgradu.
Na ovim fotografijama se nalazi podrum i put ka prizemlju. Na fotografiji (levo) vide se mračne, ruinirane stepenice koje vode direktno sa ulice u podrum napuštenog dela zgrade.
Na fotografiji (desno) se vide improvizovane drvene merdevine unutar podruma. Optuženi su ih iskoristili kako bi se popeli iz podruma u prostorije na prvom spratu koje se nalaze tačno iza zida banke.
Ove tri fotografije prikazuju probijanje zida i ulazak u banku. Gornja fotografija prikazuje prostoriju na prvom spratu napuštene zgrade koja se direktno graniči sa bankom. Na desnoj strani se nalazi velika grupa koju su optuženi napravili u zidu kako bi prošli sa druge strane i ušli u obezbeđenu zonu banke.
Određena mu kaucija
Ljuljanović je uhapšen zajedno sa saučesnicima.
Optužnica je zvanično podignuta 24.marta 2026.godine.
Ljuljanoviću je određena kaucija od 100.000 američkih dolara uz stroge mere kućnog pritvora, GPS praćenje i meru zabrane kontakta sa saučesnicima.
Osuđen za ilegalno klađenje i reketiranje
Reč je o Miralemu Ljuljanoviću koji je uhapšen i osuđen u Njujorku zbog učešća u kriminalnim aktivnostima.
Prema dostupnim informacijama, Ljuljanović je osuđen za učestvovanje u organizovanoj kriminalnoj grupi i reketiranju; udruživanju radi izvršenja krivičnih dela; pljačka i nasilno otimanje imovine.
Još četvorica Crnogoraca na zloglasnoj listi
Podsetimo, američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (DHS) objavilo je krajem 2025. godine listu "najgori od najgorih", koja se odnosi na spisak osoba koje su službe te zemlje uhapsile zbog teških krivičnih dela.
Reč je uglavnom o imigrantima, a na listi se nalaze i četvorica muškaraca poreklom iz Crne Gore.
Četvorica uhapšenih poreklom iz Crne Gore terete se za različita krivična dela - od posedovanja oružja i droge, preko reketiranja i falsifikovanja, do napada na druga lica.
Vladimir Radunović, Hasan Čekić, Aleksandar Kavaja i Damir Pejčinović hapšeni su u različitim američkim saveznim državama - Pensilvaniji, Njujorku, Viskonsinu i Nju Džerziju.
Na spisku i Srpkinja
Srpkinja Milica Šumaković našla se na istoj ovoj listi.
Uhapšena Srpkinja, Milica Šumaković iz Čikaga je 2024. godine osuđena na godinu i po dana zatvora po federalnoj optužnici zbog učešća u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je izvršila prevaru u vreme pandemije koronavirusa i proneverila 16 miliona dolara preko kredita i pomoći za mala preduzeća koja je tada država SAD davala. Kaznu izdržava u Federalnom zatvoru Alisvil u Alabami.
Zajedno sa još šestoro Srba razvila je šemu u kojoj je podneto više od 300 lažnih zahteva kojima se traži više od 40 miliona dolara beneficija iz Programa zajmova za ekonomske štete usled katastrofe (EIDL).
Program EIDL imao je za cilj da obezbedi pomoć u vidu kredita ili grantova za pokrivanje obrtnog kapitala i drugih troškova za preduzeća koja su pretrpela finansijske gubitke tokom pandemije.
