Balkan je regija gde se sudaraju velike tektonske ploče, što ga čini seizmički aktivnim podnebljem
Najkritičnija područja u Srbiji su centralni deo i zone blizu starih rascepa, dok su zgrade uglavnom dobro građene za slabije potrese
Snažan zemljotres, jačine 4.8 stepeni po Rihterovoj skali, sinoć je pogodio Kosovo, tačnije Prizren. Ovaj zemljotres osetio se čak do Beograda, ali i u komšijskoj Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, kao i Crnoj Gori. Građani širom Srbije i regiona prijavljivali su da su osetili potres, a mnogi kažu da je u pitanju najjači koji su osetili u životu.
Sve o snažnom zemljotresu koji je pogodio Kosovo čitajte na ovom linku
Pogledajte i prve snimke zemljotresa na Kosovu.
Čini se da je seizmička aktivnost u našoj zemlji, ali i regionu ponovo u porastu. Iako stručnjaci ističu da razloga za paniku nema, pojedini seizmolozi tvrde da bi takav scenario u budućnosti mogao da dovede do zemljotresa jačeg od 5 stepeni po Rihterovoj skali.
Na Balkanu se sudaraju tri velike ploče
Ipak, pojačana seizmička aktivnost nije zabeležena samo u Srbiji, već i na čitavom Balkanu koji je inače mesto gde se sudaraju tri velike ploče, koje se dalje dele na tri manje.
- Epitet trusnog područja Balkanu donose pre svega potresi iz Turske i Grčke, jer same zemlje bivše Jugoslavije nisu poznate po intenzivnoj seizmičkoj aktivnosti. Ipak, bilo bi netačno kada bismo rekli da nije bilo razornih zemljotresa i na ovim teritorijama. Balkan je tektonski aktivna oblast usled kolizije tri velike ploče: Evroazijske, Afričke i Anadolske, koje se dalje dele na manje ploče. Ovi procesi stvaraju česte, iako obično slabije zemljotrese - navodi se u analizi Centra za prognozu zemljotresa "Quantectum".
Kako navode, uprošćeno rečeno, geografski region koji čini Balkan nalazi se u veoma složenom geološkom okruženju gde se susreću mnoge tektonske ploče.
Kroz Srbiju prolaze dva velika "šava"
Što se tiče Srbije, centralni deo naše zemlje izdvaja se kao glavno seizmogeno područje, a prema rečima profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Dragana Milovanovića, koji je ranije govorio za "Blic", upravo ti prostori gde je bilo intenzivno kretanje, sada su mnogo slabiji i osetljiviji na zemljotres.
- To su sada one stare rane koje žigaju, upravo ti prostori gde je bilo intenzivno kretanje, sada su mnogo slabiji i osetljiviji na zemljotres. Zato se to dogodilo i ovde, ali to je od Kraljeva, pa ide jedna preko Beograda, pa skreće na Banja Luku, pa ide prema Hrvatskoj, druga ide prema Skoplju, znači pravo pa Kopaonik, Skoplje pa Grčka, pa onda ide za Rumuniju. To su ta dva velika šava kako ih mi zovemo, to nisu granice velikih ploča, to su granice mikro ploča. Biće zemljotresa, ali na ovom prostoru ne očekujemo potrese veće jačine. Naše zgrade su solidno urađene, moglo bi i bolje, naravno, ali dovoljno da ne očekujemo velike zemljotrese. Tamo gde su one lošeg kvalitete ili građene od slabog materijala, tamo će biti više materijalne štete - smatra profesor.
Centralni deo Srbije najkritičnija tačka
Kako je ranije objasnila za "Blic" seizmološkinja i profesorka na Rudarsko-geološkom fakultetu Ana Mladenović, po geološkim i seizmološkim istraživanjima, centralni deo Srbije predstavlja najkritičniju tačku.
- Centralni deo Srbije koji obuhvata nekoliko seizmičnih oblasti, sposoban je da generiše u periodu 10 do 15 godina jedan zemljotres koji ima magnitudu oko 5 ili nešto više od 5. To je recimo zemljotres kakav je bio u Kraljevu 2010. godine i u Mionici 1998/99. godine. Dakle, to su zemljotresi koje mi možemo da osetimo pogotovo u epicentralnoj oblasti ali koji ne mogu da nanesu neku preveliku štetu. Eventualno mogu da vam popadaju neke stvari sa polica, da se ošteti malter koji nije dobar na kući, ili možda neki pregradni zidovi. Međutim, ne očekuje se nikakvo rušenje objekata u slučaju tih zemljotresa - ističe Mladenovićeva.
U Šumadiji zemljotres magnitude oko 5 stepeni
- Ono što smo mnogo puta govorili do sad je da nas očekujem neki zemljotres koji bi imao magnitudu oko pet stepeni i njega i dalje očekujemo, samo ne znamo kada tačno ali desiće se negde u Šumadijskom delu najverovatnije - rekla je Mladenović ranije na Nova TV i dodala da je ova tvrdnja zasnovana na geološkim istraživanjima ali i statistici i broju decenija koji je prošao od prethodnog udara u tom delu Srbije.
Mladenović kaže da geolozi i seizmolozi prate i istražuju rasede koji su direktno odgovorni za dešavanje zemljotresa i onda na osnovu njihove geometrije, kinematike, odnosno brzine i načina kretanja mogu da pretpostave koji bi rased mogao da bude odgovoran za dešavanje zemljotresa u budućnosti.
Imaćemo zemljotrese poput onog u Kraljevu
U prilog tome govori i izjava Branka Dragićevića, direktora Seizmološkog zavoda Srbije koji je ranije istakao "da se na našim prostorima prosečno događaju onakvi zemljotresi kao što je bio onaj u Kraljevu 2010. i da nam takvi slede".
Ipak, jačina zemljotresa od 5-6 stepeni po Rihteru ne bi smeli da nanesu štetu kakva se pamti u Lazarevcu pre jedno veka ili pak u Kraljevu pre nešto više od jedne decenije.
- Zemljotresi sa magnitudom 5,5 jedinica Rihterove skale u 21. veku ne smeju da pričine nikakvu materijalnu štetu, odnosno ne smeju da ugroze ni ljudske živote ni imovinu, jer su tehnologija i način gradnje toliko uznapredovali da mi možemo gradeći objekte koji su otporni na dejstvo zemljotresa u potpunosti da se zaštitimo. Međutim, imamo i starih objekata, koji su izgrađeni nakon 1963. pri čijoj gradnji nisu poštovani propisi, na kojima su rađene neke intervencije koje su dodatno uticale na njihovu ranjivost - rekao je Dragićević.
Petrovac na Mlavi i Svilajnac poznato trusno područje
- Petrovac na Mlavi jeste poznato, seizmično područje, čak je u literaturi opisan i taj rased koji prati tok reke Mlade, duž koga su i ovi zemljotresi koji su se desili prethodnih dana. Tu se ne dešavaju jaki zemljotresi. Dobro je da ti jači zemljotresi nisu tako česti, poslednji put se tamo neki takav zemljotres desio pre nekih 30 godina, i ljudi su verovatno i zaboravili. To je inače dosta poznato seizmično područje u istočnoj Srbiji - kaže za "Blic" Mladenović.
Ona nam kaže da Petrovac na Mlavi spada u istu onu trusnu zonu kao i Svilajnac.
- U području Petrovca na Mlavi ne očekujemo neke jače zemljotrese, sada može uslediti period kada se dešavaju naknadni udari onog zemljotresa koji je bio magnitude 4,2 ili 4,3 stepena i to je to, ne očekuju nas sada neki spektakularno jaki zemljotresi. U okolini Bora i Majdanpeka se najviše dešavaju veštački zemljotresi izazvani miniranjem zbog eksploatacije u rudnicima i to nisu zemljotresi koji nastaju tektonskim putem odnosno prirodno - objasnila je takođe Mladenović.
Sedam crvenih zona
Geološki informacioni sistem Srbije označio je sedam područja sa mogućim jakim zemljotresima.
- Vojvodina - Kanjiža, Bečej, Novi Sad i Ruma
- Zapadna Srbija - Loznica, Krupanj i Bajina Bašta
- Centralna Srbija - Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Kraljevo i Kopaonik
- Područje Velike Morave - Svilajnac, Jagodina i Stalać
- Područje istočne Srbije - Golubac i Negotin
- Područje između Nišave i srednjeg i gornjeg toka Južne Morave - Dimitrovgrad, Bosilegrad, Niš i Vranje
- Kosmet - Peć, Prizren, Priština, Lipanj i Uroševac
Prema tim procenama na području Srbije zemljotresi jačine šest stepeni Merkalijeve skale ugrožavaju 13 odsto površine, jačine sedam stepeni 59 odsto, jačine osam stepeni 23 odsto, a oni jačine devet stepeni oko pet odsto površine Srbije.
To znači da je oko 87 odsto teritorije Srbije ugroženo zemljotresima koji oštećuju građevinske objekte.
Na linku koji sledi pogledajte kako se treba ponašati u slučaju zemljotresa.
BONUS VIDEO:
