Debata o proslavi 8. marta u Srbiji je izazvala napetosti među roditeljima, posebno u Vajber grupama.
Pojavljuje se pokret donacija u humanitarne svrhe umesto kupovine skupih poklona, što mnogi prosvetni radnici podržavaju.
Debata o 8. martu u Srbiji poslednjih godina postala je pravi društveni fenomen, a epicentar tih sukoba su Vajber grupe roditelja. Ono što je nekada bio simboličan gest (cvet ili knjiga), pretvorilo se u ozbiljno budžetiranje koje često izaziva tenzije, pa čak i otvorene svađe.
"Vajber histerija" i licitiranje sumama
Glavni problem nastaje, žale se mnogi, kada par roditelja predloži visoke sume (1.000 do 2.000 dinara po detetu). U grupi od 30 dece, to stvara budžet od 30.000 do 60.000 dinara, što je za jedan poklon prosvetnom radniku, prema mišljenju mnogih, neukusno i preterano.
Tu dolazi i do problema "tihe većine", jer se mnogi roditelji ne slažu sa visokim sumama, ali ćute jer ne žele da njihovo dete bude obeleženo ili da ispadnu "škrtice".
Tome u prilog govore i primeri koji su dospevali u medije zbog svoje ekstremnosti: predlagani su pokloni poput televizora, vaučera za luksuzna putovanja, pa čak i brendiranih torbi od po 150 do 200 evra.
Malo roditelja zna da u Srbiji postoje zakoni i prateći pravilnici koji regulišu šta javni službenici (uključujući prosvetne radnike) smeju da prime.
- Vrednost poklona: Prigodni poklon ne bi smeo da pređe vrednost od 5 odsto prosečne mesečne zarade (što je trenutno oko 4.000 do 5.000 dinara).
- Javna svojina: Pokloni koji prelaze tu vrednost teoretski postaju javna svojina škole.
- Novac je strogo zabranjen: Davanje novca u koverti se zakonski može tretirati kao podmićivanje.
Kontra-pokret: Humanitarne uplatnice
Kao odgovor na komercijalizaciju, pojavio se trend koji dobija sve više pristalica. Umesto parfema ili nakita, roditelji (često na inicijativu same dece ili prosvetara) uplaćuju novac u humanitarne svrhe.
Primer učiteljice Lele postao je viralan, kada je njena poruka u Vajber grupi gde je zamolila roditelje da ne kupuju ništa njoj, već da novac uplate za lečenje sugrađanke, dospela u javnost.
Takođe, bilo je i primera gde su vaspitačice poručile roditeljima da nikako ništa ne kupuju za 8. mart jer neće primiti, te da žele samo poštovanje.
Tu je i primer iz Ljiga, gde je učiteljica Ana umesto poklona za 8. mart na stolu zatekla uplatnicu naslovljenu na Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) na iznos 10.000 dinara.
- Ne postoji srećnija žena danas od mene. Velike ljudske gromade imam u učionici, a još veće ljudske gromade ih odgajaju. Iako su tek prvi razred i tek zakoračili u školske klupe nema sumnje da će to biti ljudi velikog srca - rekla je svojevremeno ova učiteljica.
Ili gala ili nikako
Dok je u Srbiji 8. mart zadržao snažnu notu tradicije i pažnje prema ženama iz neposrednog okruženja, u mnogim delovima sveta on je ili čisto politički dan borbe za prava, ili se uopšte ne obeležava na taj način.
Evropa je po ovom pitanju oštro podeljena, zavisno od istorijskog nasleđa:
- Istočna Evropa (Rusija, Belorusija, Poljska): Ovde je 8. mart ogroman praznik, često i neradni dan. U Rusiji je to, nakon Nove godine, verovatno najvažniji datum, gde se bukvalno svakoj ženi u okruženju čestita i daruje cveće.
- Zapadna Evropa (Nemačka, Francuska, Španija): Ovde je fokus gotovo isključivo na aktivizmu. Organizuju se marševi, tribine i protesti za radna prava i jednakost plata. Italija ima specifičnost - mimoze. Na ovaj dan se ženama poklanja isključivo žuta mimoza, koja je simbol ženske solidarnosti.
Različiti ekstremi u svetu:
- Kina: Žene često dobijaju pola slobodnog radnog dana, a akcenat je na "popustima za kupovinu" (slično Crnom petku), što je komercijalizovana verzija praznika.
- SAD i Velika Britanija: 8. mart se ne slavi masovno u narodu. Oni imaju Dan majki (Mother's Day) u maju, kada se daju pokloni i cveće. 8. mart je rezervisan za političke govore i obeležavanje "Meseca ženske istorije".
