Magla i smog koji su pokrili Srbiju u prethodna četiri dana doveli su do toga da mnogi gradovi Srbije budu u crvenom na mapi aerozagađenja. Bolji klimatski uslovi očekuju se krajem sedmice, ali ugrožena i dalje ostaju mesta u kotlinama.
Povećano zagađenje vazduha, naročito tokom vikenda, registrovano je u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kosjeriću, Nišu i Valjevu. Ovog puta, međutim, uzrok povećanog aerozagađenja nije bila povišena emisija polutanata već, kako objašnjavaju meteorolozi, nepovoljne atmosferske prilike.
- Magla koja je pokrila Srbiju nastaje kada je relativna vlažnost vazduha visoka, kada nema vetra ili kada je on slab i kada dolazi do ubrzanog hlađenja podloge. Zbog toga, najprisutnija je bila u nižim predelima, kotlinama i rečnim dolinama. Međutim, u narednom periodu očekuje nas jači vetar, naročito krajem sedmice u košavskom području, tako da će uslovi za maglu biti znatno slabiji - objašnjavaju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Smog koji je, međutim, prethodnih dana pogodio nekolicinu mesta, poput Užica i Valjeva, nastao je kao posledica kombinacije magle i emisije industrijskih čestica, naročito PM-10 i PM-2,5 koje nastaju zbog grejanja i izduvnih gasova u saobraćaju, koji su karakteristični uzroci aerozagađenja u ova dva, kao i u gradovima sa nepovoljnim geografskim položajem.
- Smog nastaje kada dođe do formiranja magle u kombinaciji sa industrijskim česticama, a za to je odgovorna situacija kada se stvori polje visokog vazdušnog pritiska i kada dolazi do spuštanja vazduha. Povišen vazdušni pritisak uslovljava takođe i da sve aerozagađenje koje već postoji, a nije vezano samo za izvore grejanja kao što su toplane ili individualna ložišta, bude sabijeno ka zemlji i zato u velikom broju gradova imamo povećane vrednosti polutanata u vazduhu, naročito PM-10 čestica, čiji su ogroman izvor izduvni gasovi automobila - priča Biljana Mladenović, rukovodilac za kvalitet vazduha iz valjevskog Zavoda za javno zdravlje.
U međuvremenu, prema novim podacima Svetske zdravstvene organizacije, od posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba, što je ipak daleko povoljniji ishod nego prethodno skeniranje SZO, kada je zagađeni vazduh označen kao krivac za preuranjenu smrt 5.400 ljudi svake godine u našoj zemlji.
- Zagađen vazduh može da utiče na kardiovaskularne i plućne bolesti, ali da sve zavisi od toga koliko je dugo vazduh zagađen i koliko dugo je neko izložen zagađenju. Maske, koje se često mogu videti u nekim azijskim zemljama, nažalost, ne pomažu mnogo. Njihov uticaj je zanemarljiv, bitno je da smo što manje izloženi zagađenom vazduhu - rekao je za RTS šef kancelarije SZO za Srbiju Marijan Ivanuša, dodajući da su neophodna redovna merenja da bi građani i vlast znali kada je vazduh zagađen i da bi mogli da se ponašaju u skladu s tim.
Mnoge lokalne samouprave u Srbiji, međutim, nemaju kontinuirani monitoring i merne stanice za merenje koncentracije PM-10 i PM-2,5 čestica u vazduhu, koje je SZO označila kao najopasnije "nevidljive ubice u vazduhu", s obzirom na to da se udisanjem deponuju u najdubljim delovima pluća, izazivajući i kardiovaskularne probleme.
Zbog toga su građani često prinuđeni da se o aerozagađenju informišu prateći sajt republičke Agencije za zaštitu životne sredine ili aplikacijama, kao što je AirVisual, na mobilnim telefonima.
