Mile je bio ratni veteran sa Kosova i Metohije koji je dugo živeo u teškim i nehumanim uslovima, u limenom kontejneru pored puta
Nažalost, Mile je preminuo pre nego što je uspeo da zaista živi u novom domu i oseti spokoj koji je zaslužio
"Mile nema nikoga. Nema ko da dođe na njegovu sahranu. Nema ko da ga isprati. Zato ću ja. Ja ću ga sahraniti, ja ću ga ispratiti kako dolikuje. Jer ne mogu da dozvolim da ode kao da nikada nije postojao. Mile… oprosti što život nije bio pravedan prema tebi. Oprosti što nisi stigao da živiš kako si zaslužio. Oprosti što niko nije video tvoju vrednost. Ali znaj… nisi bio sam. I nećeš biti sam ni na tom poslednjem putu. Ja sam tu. Počivaj u miru, moj Mile", piše u potresnoj objavi Tamara Misirlić, humanitarka koja je Miletu promenila život.
Bio ratni veteran sa KiM
Pre nego što je Tamara ušla u njegov život, Mile je živeo u uslovima nedostojnim ljudskog bića. Njegov dom nije bila kuća, već limeni kontejner pored puta. Spavao je sedeći jer nije imao gde da legne, borio se sa pacovima i zmijama, a od gladi se branio kašom koju je pravio od brašna i vode.
Tamara je deda Milu, ratnom veteranu sa Kosova i Metohije pomogla da napravi dom u kome će živeti, ali nažalost, preminuo je samo nekoliko koraka od ostvarenja sna da živi u novoj kući.
"To je čovek koji je dao svoje srce za druge"
Iako mu je Tamara izgradila kuću, ono što je Miletu značilo više od zidova i krova bila je pažnja i prijateljstvo. Humanitarka, Tamara Misirlić, podelila je na društvenim mrežama srceparajuću oproštajnu poruku od deda Mila.
- Danas sam izgubila Mileta. Mile… veteran sa Kosova i Metohije… čovek koji je srce svoje dao za druge, a na kraju ostao kako je on govorio "sestro živim kao ker". Kada sam ga upoznala, nije živeo u kući, nije imao sobu, nije imao krevet. Živeo je u kontejneru, u limu pored puta. Spavao je sedeći, jer nije imao gde da legne. Godinama je tako skupljao bolesti, jednu po jednu… Sećam se tog našeg prvog susreta… Prišla sam mu, pružila ruku i rekla: "Mile, izgradićemo ti kuću. Mi tebi dugujemo". Osećala sam dug prema čoveku koji je dao sve, a ostao bez ičega - piše ona.
Kako dalje navodi, do poslednjeg trenutka Mile se borio i nije odustajao.
- U bolnici… dok se borio… danima i noćima je dozivao: "Sestro Tamara… sestro Tamara…" Kada su ga pitali ko sam mu, rekao je: "Nemam nikoga, samo Tamaru". Pre dva dana smo se gledali preko video poziva. Bio je slab, ali se nasmejao i rekao mi je: "Izdržaću ja, sestro… preživeo sam ja i gore… izboriću se". Gledao me je pravo u oči i obećao mi da će biti dobro. Ja sam mu poverovala, a danas su mi javili da je preminuo i u meni se sve slomilo - piše ona.
"Uspeli smo, ali bilo je prekasno"
Kako Tamara piše, njemu su uspeli da naprave krov nad glavom, pravi dom, ali nažalost Mile nije uspeo dugo da uživa u njemu.
- Izgradili smo mu kuću. Uspeli smo. Stigao je da je vidi… ali nije stigao da u njoj živi kako je zaslužio. Nije stigao da se naspava u svoj krevet kao čovek. Nije stigao da oseti mir koji je zaslužio - piše ona.
