Vrhovni sud je presudio u njihovu korist i država im je isplatila odštetu zbog povrede prava na porodični život
Uprkos presudi i odšteti, porodica nastavlja potragu za svojim detetom
Nakon 11 godina pravne borbe, i 43 koliko je prošlo od rođenja njihovog sina, a za kojeg im je u porodilištu rečeno da je umro, Svetlani i Branimiru Smiljkoviću iz Doljevca, država je isplatila po 1.240.000 dinara. To je odluka Vrhovnog suda, koji smatra da je Smiljkovićima povređeno pravo na poštovanje porodičnog života. Oni nikada nisu dobili telo deteta, niti, po oceni Suda, relevantan obdukcioni nalaz, jer jedini, koji im je dat nije potkrepljen DNK dokazom.
U pravnu borbu ušli su 2013. godine, tek pošto im je u kuću došao čovek i rekao da njihovo dete nije umrlo u porodilištu.
40 godina agonije i pitanja bez odgovora
- Nama znači moje dete da ga majka vidi. Ja bih bila najsretnija žena kad bi ga našli, kad bi ga samo videla da vidim da li liči na oca, da li liči na sestre, na brata. I da ja njih upoznam, da on zna da ima još dve sestre i brata - kaže Svetlana Miljković.
- Ne znamo gde je dete, ni kako je. Ništa, nikakav trag, nikakav. I da li će ga pronaći, to mi verujemo, ali da li ćemo da uspemo, ne znam - dodao je Branimir Miljković.
"Evo vam smrtovnica, potpišite"
Ovako o svojoj životnoj boli govore supružnici Svetlana i Branimir Smiljković. Četiri decenije žive sa pitanjem na koje niko nije dao odgovor. Gde je njihovo dete? Njihova priča počinje 1983. godine u niškom porodilištu.
- Ceo dan sam bebu dojila, sutradan dolazi meni sestra, donosi papir i kaže: potpišite i ja vidim smrtovnica.. Meni u kartonu u Domu zdravlja piše da sam ja mrtvu bebu rodila, ne živu. Kako može mrtva beba da sisa, to ne postoji nigde - pita se Svetlana.
- Mi ništa nismo dobili od ginekologije, tek nam je kasnije stigao dokument gde piše da je dete rođeno mrtvo, a dva dana ga žena dojila - objašnjava Branimir.
Preokret nakon 30 godina
Prelomni trenutak desio se 2013. godine. Tada im je, kako tvrde, jedan bivši radnik porodilišta, inače njihov rođak, priznao da njihovo dete nije umrlo.
- Došao je i rekao: to je snajka oproštaj od tebe i ja sam učesnik bio, tvoje dete je živo i zdravo i nalazi se na Ledenoj steni i više ne smem ništa da kažem - otkriva Svetlana detalje razgovora sa bivšim radnikom porodilišta.
- Ja sam celu Ledenu stenu obišao, međutim, nigde ništa. Ništa nema - naveo je Branimir.
Tužba protiv države
U tom trenutku počinje njihova pravna borba. 11 godina trajao je sudski proces protiv države Srbije. Presude su ukidane, postupci vraćani na početak, a odgovori su izostajali.
Vrhovni sud Srbije na kraju je presudio u korist Smiljkovića.
- Nišu je bila nedostupna dokumentacija zbog poplava i tako dalje. Kalupi, odnosno parafinski uzorci na osnovu kojih bi mogla da se izvrši DNK analiza, nisu bili upotrebljivi, ostali smo bez ikakvih dokaza kojim bi mogli bilo šta da utvrdimo. S tim što mi nismo imali obavezu da dokazujemo krivicu, već je Država Republika Srbija bila u obavezi da utvrdi da li je ona sve preduzela što treba. A iz odluke Vrhovnog suda se jasno vidi da ona nije preduzela niz mera i tako je povređena i konvencija, ustav i zakon Republike Srbije - rekao je Đura Blagojević, advokat.
"Sigurna sam da je moje dete živo"
Država je obavezna da im isplati po milion dvesta trideset hiljada dinara zbog povrede prava na porodični život. Ali novac, kažu, ne donosi mir, jer ono što traže ne može da se isplati.
- Pare ne tražim, tražim dete da pronađem - kaže neutešni otac.
- Ne dao Bog da je mrtvo, ja ga i dan danas očekujem, da će mi se jednog dana pojaviti. Moja nada neće nikad da umre, jedino sa mnom u grob da je odnesem, ovako ne, jer sam sigurna da je moje dete živo.
