Prosečna starost žena za stupanje u brak u Srbiji je 31,4 godine, a muškaraca 34,4 godine.
Psiholozi objašnjavaju da je duže školovanje i fokus na karijeru dovelo do odlaganja braka i roditeljstva.
Iako se u narodu često čuje da za pravu ljubav nikada nije kasno, zvanična statistika jasno pokazuje da se "sudbonosno da" u Srbiji izgovara sve kasnije. Starosna granica za stupanje u brak nastavila je da raste, razlozi za to se gomilaju, a stavovi se menjaju od generacije do generacije. Prema najnovijim zvaničnim podacima, prosečna starost devojaka koje staju pred matičara iznosi 31,4 godine, dok je kod muškaraca ta granica skočila na 34,4 godine.
Da je primetan značajan porast granice za stupanje u brak u poslednjih nekoliko decenija, primećuju i oni pred kojima mladenci izgovaraju svoje zavete.
- Pa da vam kažem, ta tendencija je važila i tada. Mogu vam reći kada sam ja radila. Počelo je sa dosta godina, da tako kažem, da devojke stupaju u brak i, ovo, a pogotovo muškarci, ali dobro za muškarce uvek imamo opravdanje - priseća se Gordana Zorić, matičarka u penziji.
Od proslave do pomodarstva: Šta kažu građani?
Građani u anketi iznose različita mišljenja o tome kada je pravo vreme za ulazak u bračne vode, ali se svi slažu da se granica znatno pomerila.
Dok jedni smatraju da je samo bitno da se ljudi vole, bez obzira na godine, drugi navode konkretne brojke: 30, 25, 28, 32, 22 - koliko ljudi toliko i različitih shvatanja idealnog vremena za brak.
- Sve je pomodarstvo danas u Srbiji, tako da je i to pomodarstvo. Treba se platiti ogromna svadba. Treba da se plati medeni mesec. Treba ovo, treba ono. Umesto samo da odu u opštinu i da se venčaju - glasio je jedan stav u anketi za Blic TV.
Nekada početak odraslog života, danas kruna
Bez opravdanja ili ne, jedno je sigurno: nekada se u bračne vode češće uplovljavalo odmah po završetku školovanja, dok se danas brak posmatra kao kruna, a ne kao početak odraslog života.
Psiholog Nebojša Savić objašnjava da su se okolnosti i način života drastično promenili.
- Promenilo se vreme u kome živimo. Promenile su se razne stvari. Prvo, ljudi imaju više mogućnosti da se školuju, da se obrazuju. Znači, taj broj godina koji provedemo školujući se povećao, a samim tim se onda i odlažu neke druge važne životne odluke. Tako da duže školovanje donosi fokus na karijeru, profesionalni razvoj, na neki način pomera tu granicu kada se stupa u brak - ističe psiholog Savić.
Koja je cena odlaganja braka?
Međutim, pomeranje ove granice sa sobom nosi i konkretne posledice po demografiju i porodice.
- To ima i svoju cenu. Ako odlažemo ulazak u brak i sklapanje braka, onda odlažemo i roditeljstvo. Većina parova se zaustavlja na jednom detetu, jer kada se približe u neke četrdesete godine nisu raspoloženi da ponovo budu roditelji - upozorava Nebojša Savić.
Svestan izbor, a ne društvena obaveza
Iako se na tom putu suočavaju sa brojnim izazovima, mladi u Srbiji i dalje su snažno posvećeni porodici i braku.
Podaci jasno pokazuju jedno: mladi u Srbiji ne odustaju od braka, već mu pristupaju sa znatno više opreza i pripreme. Sam papir više nije društvena obaveza, već svestan izbor. Ipak, dokle god postoje razumevanje i zajednički ciljevi, godina ostaje samo statistički podatak.
