Osim što se u pojedinim delovima Srbije zagađen vazduh "vidi", on se naročito u urbanim sredinama može i "omirisati".
Mikrogrami koji smrde, kako objašnjavaju stručnjaci, potiču najpre od sumpor-dioksida, koji je najviše skoncentrisan u uglju, ali i od ozloglašenih suspendovanih PM čestica, koje u tim slučajevima udišemo.
Kako objašnjava Biljana Mladenović, rukovodilac za kvalitet vazduha u valjevskom Zavodu za javno zdravlje, karakterističan smrad koji se može osetiti u vazduhu, ako mu je uzrok aerozagađenje, najpre je vezan za povećane koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu.
- Sumpor-dioksid (SO2) je bezbojan gas oštrog mirisa. Obavezan je sastojak zagađenog vazduha, posebno u urbanim sredinama, a najznačajniji izvor sumpornih oksida je sagorevanje fosilnih goriva, uglja i nafte. On stvara karakterističan miris koji je najpoznatiji onima koji, na primer, prolaze pored površinskih kopova uglja ili termoelektrane u Vreocima. Pored sumpor-dioksida i PM čestice se osećaju na taj način, naročito kada su meteorološki i temperaturni uslovi povoljni za njih - ojbašnjava Mladenović.
Dakle, smrad u vazduhu dolazi najpre kao posledica grejanja gde se u najvećoj meri koristi ugalj, manje gde su indivudualna ložišta, a više kada su u pitanju kotlarnice na ugalj za stambena naselja ili industrijska postrojenja, dodaje ona.
Termoelektrana snage 1.000 megavati, inače, može dnevno emitovati u atmosferu oko 600 tona sumpor-dioksida.
Osim termoelektrana i kotlarnica koje koriste ugalj, sumpor dioksid proizvodi i saobraćaj, a stepen zagađenja raste i kada je pojačana kombinacija ta dva uzročnika, što je karakteristično za urbane sredine.
Zloglasni miks
Što se tiče suspendovanih PM-10 i PM-2,5 čestica (prašine manje od 10 ili 2,5 mikrometara), one predstavljaju smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.
Što veći iznos PM čestica u vazduhu preko granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru, veći je i smrad zagađenog vazduha.
Zbog toga, kako kaže Biljana Mladenović, treba "verovati svom nosu" jer osećanje karakterističnog smrada u vazduhu upućuje i na povećano aerozagađenje.
- Ja, na primer, živim u stambenom naselju gde nema ložišta na ugalj, ali dolinom Kolubare se nanese oblak čestica i donese taj karakterističan miris, a dokaz da su tada koncentracije polutanata značajno povećane, mi je odmah odlazak na sajt i potvrda da su povećane koncentracije suspendovanih čestica ili sumpor-dioksida – kaže ona.
Šta to radi našem telu
Što se tiče štetnosti po zdravlje, PM-10 čestica, koja je veličine oko jedne sedmine prečnika normalne dlake ljudske kose, može izazvati blokadu i zapaljenje nazalnih i bronhijalnih prolaza, izazivajući niz disajnih poremećaja.
S obzirom da je još manja, kao trideseti deo širine dlake ljudske kose, PM-2,5 čestica se smatra čak i opasnijim po ljudsko zdravlje, jer može prodreti duboko u pluća i dalje u krvotok, izazivajući niz zdravstvenih problema uključujući bolesti srca i druge kardiovaskularne komplikacije.
- U slučaju udisanja suspendovanih čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz – objašnjava onkolog dr Zoran Živković.
Kada je u pitanju štetan uticaj sumpor-dioksida, on posebno dolazi do izražaja kada se ovaj oksid pomeša sa vodom, što dovodi do “kiselih” kiša.
Sumpor-dioksid takođe može uticati na respiratorni sistem, izazivajući kašalj, stvaranje sekreta, pojačavanje astme i hroničnog bronhitisa.
Studije su pokazale da se izlaganjem povećanim koncentracijama sumpor-dioksida povećava smrtnost, posebno u delu populacije sa bolestima srca i pluća.
Detaljan spisak bolesti koje su direktno vezane za zagađenje vazduha možete pročitati u odovojenoj vesti. Od posledica zagađanja vazduha u Srbiji godišnje umre više od 6.000 ljudi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.
