Sombor je proglašen najboljim gradom za život u Srbiji prema istraživanju Ekonomskog fakulteta u Nišu
Beograd je zauzeo sredinu tabele, Novi Sad je nešto bolje rangiran, dok su Niš, Kragujevac i posebno Zaječar lošije ocenjeni
Miran kraj, zelenilo, dovoljno marketa, škola i bolnica. Šta vam prvo padne na pamet kad treba da opišete život po meri čoveka? Svako od nas ima svoje kriterijume, a kada se utisci i ocene prikupe, rezultati pokazuju da je najbolji grad u Srbiji - Sombor. U narednoj priči otkrivamo kako stoje ostali gradovi, gde su se pozicionirali oni najveći i koje oblasti života najviše utiču na naš izbor da negde stanujemo.
Izgleda da ima nečega u onom stihu "U tem Somboru, svega ima tu". Barem tako pokazuju rezultati istraživanja - ovaj grad na zapadu Bačke bio je najbolji u čak od 8 od 10 oblasti života: bezbednost, obrazovanje, stanovanje, javne usluge, ekonomija, mobilnost, ekonomija, socijalna inkluzija i životna sredina. U preostale dve kategorije, kultura i digitalna spremnost, Sombor je drugoplasirani.
"Verovatno zbog zelenila i mira i svega"
Nigde se pominje fijaker stari, ali njegovi stanovnici, očekivano, ponosni su na svoju zajednicu:
- Lep je, pun je prirode, ljudi su dobri, sve je onako kako treba da bude, kaže jedan od prolaznika.
- Miran je za život. Jeste, možda je najbolji za život penzionerima, nije baš tako za mlade - navodi jedan od ispitanika.
- Verovatno zbog zelenila i mira i svega - dodaje stanovnik.
- Puno zelenila... ali bacaju svašta po ulici - ipak ima zamerku drugi stanovnik Sombora.
Oni koji učestvuju u stvaranju uslova da Sombor bude na vrhu, kažu da bi mogao da bude malo dinamičniji zbog mlađih generacija, ali da je sačuvao duh zajedništva:
- Sombor je pre svega multikulturalna, multinacionalna sredina grad u kome živi preko 20 nacija svi smo upućeni jedni na druge, prilično je miran grad porodičan grad, ja živim inače na relaciji Sombor - Novi Sad tako da meni bi možda više odgovaralo da je nešto dinamičniji nego što jeste, ali ono što moramo da pomenemo je zbog izvanredne kulturne scene, Sombor ima sjajan muzej koji je proslavio pre dve godine 140 godina postojanja, sjajan muzej i pozorišnu scenu - naveo je David Firanj, direktor Muzeja u Somboru.
Istraživanje je sproveo Ekonomski fakultet u Nišu. 2200 ispitanika koji su ocenjivali 28 gradova u našoj zemlji.
- Ono što je ocenjeno kao izuzetno dobro jeste bezbednost i zdravlje druga po redu dimenzija koja je dobila dobru ocenu je obrazovanje i treća digitalna pismenost što generalno jeste bitno i jeste važno za razvoj gradova da bi grad imao dobru radnu snagu s druge strane najlošije ocenjene kategorije su životna sredina i to u svim gradovima - kaže dr Jelena Stanković, Ekonomski fakultet u Nišu.
Na začelju tabele nalazi se Zaječar
Iako se očekivalo da glavni i najveći grad bude visoko rangiran, Beograd je na sredini tabele. Malo bolje je rangiran Novi Sad, a Niš i Kragujevac lošije. Na začelju tabele nalazi se Zaječar:
- Skupi su stanovi, male su plate. Mnogo košta, cena kvadrata je previsoka u odnosu na to koliko novca imamo - kaže jedan od prolaznika.
- Treba nešto da se podstakne da se uradi za mlađe, da bi ostali ovde - navodi drugi.
Iako je grad na istoku Srbije poznat po Zoranu Radmiloviću, Gitarijadi i Hajduk Veljku, to nije bilo dovoljno da ga njegovi stanovnici visoko ocene. Oni koji učestvuju u stvaranju što privlačnijeg ambijenta za život, kažu – nije sve tako crno:
- Zaječar je jedan od najvažnijih kulturnih centara u Srbiji danas i ako ima manji broj stanovnika od mnogo velikih gradova, Zaječar je jedan od manjih gradova, ako ne i najmanji koji ima svoje pozorište i ljubomorno ga čuva evo već 80 godina - navodi Vladimir Đuričić, direktor pozorišta Zoran Radmilović.
Istraživanje pokazuje da je i demografska slika, kao i povećanje prirodnog priraštaja bolje u manjim sredinama, pa se tema decentralizacije nameće sama od sebe.
