Upotreba lokalnih dijalekata i izraza čini jezički kolorit ovog podneblja prepoznatljivim
Meštani daju poseban značaj neformalnim razgovorima i druženjima
Ako se nađete u kakvom manjem vojvođanskom i sremačkom mestu, u kadru otrgnutom kao iz nekog starog filma, videćete kako u poslepodnevnim časovima, naročito oni stariji izađu na ulicu, pa pričaju sedeći na klupi pod nekom lipom, koja obično pred dvorištem pravi hlad već decenijama.
U ovom vremenu užurbanosti, kada sve ima svoju cenu, naći će se još neka ulica u Sremu i Vojvodini u kojoj je vreme stalo. Klupice na šoru, tipične za ovo podneblje, na kojima se sedi nedeljom i praznikom ili uveče kada se poslovi obave. Te ulice imaju posebne mirise, mešavinu vrućeg hleba iz furune i lipe u cvetu.
Ako budete imali sreće, sa klupice će vam se ljubazno osmehnuti, verovatno i upitati: “Je l', a čiji s' ti?” i “Dis' poš'o?”, da ti na vreme jave je li “kotkuće”. Malo će vas zagledati, onako od glave do pete, a bogme i ogovarati kad malo odmaknete.
"Ljudi smo koji mlogo volu da divane"
Mi smo ljudi koji "mlogo volu da divane“, te će vam za nastavak razgovora trebati kratko uputstvo, priručnik za tumačenje reči i izraza.
U zavisnosti od toga koga tražite, čućete:
"Šor si potrefio, a ni sa kućom se nećeš puno napatiti. U kojoj avliji je najveća trava, tu je. Zajutra širi veš, uzica joj sniska pa se popernjaci vuku po travi ko mantija na popi.“
"Eno ga po ceo dan leži u guvnu ko kvočka na jajima. U bircuzu se gadno ožderao, te se naposletku i rasplakao. Ne znam koji mu je andrak, eno ga jopen je cvrcnuo.“
"E, nećeš ga ti danas gledati. Opravio se, nazuo je fusekle i nove bakandže, navuko najlon košulju i onu njegovu reklju. Kad ju je zadnji put oblačio, malko je falilo da ga kondukter izbaci iz avtobusa. Poplašio se čovek da mu se šofer ne ošamuti od silnog naftalina.“
"Ne laj ko kak'a opajdara"
"Kupi pinkle pa idi di te noge nose. Oni njihov gedžavi đilkoš, danguba, vetropir se oženio. Doveo nekakvu nacifranu, a zrikavu. Po vasceli dan dreždi iza firangi na kibicu, ko kak'a akterka. U ladli je stisla njegov šlajbok i samo se kerebeči.“
Uvek se tu, pored onoga ko kudi, nađe i neko ko kobijagi brani, pa kaže: "Ta id’ u očin. Ne laj ko kak'a opajdara, šta divaniš makaršta. Nije zrikava. Poplašila se žena, sve joj nepoznato, ne zna di će da gledi“.
Mali priručnik za tumačenje reči i izraza
- Divaniti - pričati
- Šor - ulica
- Potrefiti - pogoditi
- Avlija - dvorište
- Popernjak - donji čaršav u krevetu
- Guvno - izdvojeno dvorište u koje se puštaju domaće životinje
- Bircuz - kafana
- Ožderati - preterati u piću ili jelu
- Andrak - đavo
- Biri-biri-birke – uzvik za dozivanje gusaka
- Buda – mali dućan, kiosk
- Cvrcnuo - alkoholisao se
- Opraviti se - lepo se obući
- Frusekle - kratke čarape
- Bakandže - cipele
- Reklja- sako
- Pinkli - zamotuljak odeće
- Gedžav - mali, sitan, nikakav
- Đilkoš, danguba, vetropir - neradnik, lakomislen momak
- Nacifran - skockan, sređen, doteran
- Zrikav - razrok
- Dreždati - čekati
- Firanga - zavesa
- Je*emu ćole pantalone - uzrečica kad neki posao propadne
- Kibic - isturen prozor, tako da se sa tri strane može posmatrati šor
- Ladla - fioka
- Šlajbok - novčanik
- Kerebečiti se - praviti se važan
- Opajdara – ogovaruša
- Drtina – ofucana stara osoba
- Dunda – debeljko
- Liz-guz – nazdravlje, šaljivi uzvik onome ko je kinuo
- Zlatne moče, kvašenice – prženice
- Mišprdifarba - neodređene boje
- Špacir - šetnja.
- Špiclov – prepredenko.
- Šufnudla – pecivo u obliku valjušaka.
- Nasuvo – testo s krompirom, može i sa kupusom
- Kuća na lakat – koja se proteže na 2 ulice ili u krivinu
- Šlus – kraj.
(Blic, Surčin.rs)
