Potpukovnik srpske policije o pretnjama i sajber prevarama od WhatsApp-a do Netfliksa i Bookinga: "Dojave o bombama slala DECA OD 13, 14 GODINA"

Broj internet prevara u Srbiji je u porastu, a građani se sve češće suočavaju sa lažnim oglasima, fišing porukama i zloupotrebama platnih kartica. Kako bi unapredio borbu protiv sajber kriminala i olakšao prijavljivanje digitalnih prevara, MUP najavljuje pokretanje nove platforme "Sajber straža". Nenad Bogunović, potpukovnik policije iz Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, pričao je i o lažnim dojavama o bombama i otkrio da iza takvih slučajeva često stoje maloletnici, čak deca od 13, 14 godina.

Građani će putem ovog servisa moći brzo i jednostavno da prijave sumnjive aktivnosti, ali i da dobiju savete o zaštiti na internetu.

O tome po čemu će se nova platforma razlikovati od dosadašnjih načina prijavljivanja sajber kriminala, govorio je u emisiji “Uranak” Televizije K1 Nenad Bogunović, potpukovnik policije iz Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Različite prevare za različite generacije

Bogunović ističe da kriminalci ne prave razliku među generacijama, već svoje metode prilagođavaju ciljnoj grupi koju žele da prevare.

- Generacijski jaz ne dotiče kriminalce – njima je svejedno koga će targetirati. Tačno je da su različiti oblici sajber kriminala usmereni ka različitim kategorijama građana. Starije osobe će lakše nasesti na neke jednostavnije oblike internet prevara, poput poruka koje ih pozivaju da hitno kliknu na određeni link ili ih navode da poveruju da komuniciraju sa javnom ličnošću, iako to nije slučaj. Nekada je bilo mnogo lakše prepoznati da je sadržaj veštački generisan, dok je danas to gotovo nemoguće – objasnio je sagovornik K1.

S druge strane, mlađe generacije, iako digitalno pismenije, takođe postaju žrtve prevara.

- Imali smo lanac WhatsApp prevara u kojem su hiljade naših građana, uključujući i mlađe osobe, ostavile svoje podatke. Nakon toga, prevaranti su preuzimali njihove WhatsApp naloge i preko njih slali poruke kontaktima sa zahtevima za pozajmice. Pojavni oblici sajber kriminala veoma su raznovrsni, a mi nastojimo da se sa svim tim izazovima izborimo - kazao je Bogunović.

Ko stoji iza WhatsApp prevara

Govoreći o jednom od najrasprostranjenijih oblika internet prevara, Bogunović je otkrio da su nadležni uspeli da identifikuju odgovorne osobe.

- Iza WhatsApp prevara stajala je grupa naših i ruskih državljana. Uspeli smo da im uđemo u trag i da ih raskrinkamo. Nažalost, i dalje postoje nove verzije te prevare, jer kada jednom neko dođe do telefonskih brojeva i ličnih podataka, to ne znači da je prevara zauvek završena - dodao je on.

“Sajber straža” kao alat za prevenciju i edukaciju

Prema njegovim rečima, osnovna svrha nove platforme nije samo prijavljivanje prevara, već i edukacija građana o bezbednom korišćenju interneta.

- Poenta “Sajber straže” upravo je u tome da građani, kada podnesu prijavu putem platforme, mogu da prate njen tok od početka do kraja i vide šta je preduzeto povodom njihovog slučaja. Pored toga, dobiće i konkretne savete o tome kako da zaštite svoje naloge, uključujući i WhatsApp. Cilj je edukacija i prevencija – da ukažemo ljudima, deci, omladini, ali i starijim građanima, kako da se zaštite od digitalnih prevara i bezbednije koriste internet - zaključio je Bogunović.

Dojave o bombama u školama

Govoreći o lažnim dojavama o bombama, Nenad Bogunović ističe da su istrage u više navrata pokazale da iza takvih slučajeva često stoje maloletnici koji nisu svesni posledica svojih postupaka.

- U nekoliko navrata uspeli smo da otkrijemo ko stoji iza takvih dojava. Najčešće je reč o deci koja su, zbog želje za sticanjem određene reputacije u onlajn okruženju, slala lažne dojave o bombama. To su uglavnom deca uzrasta od 13 do 14 godina. Ova pojava bila je toliko rasprostranjena da su maloletnici iz drugih zemalja čak naručivali dojave o bombama za svoje škole - kazao je Bogunović gostujući u "Uranku" i dodao:

- Reč je o veoma specifičnom obliku ponašanja. Ta deca su izuzetno tehnički pismena i poseduju veoma sofisticirana znanja, ali često nisu dovoljno zrela da sagledaju posledice svojih postupaka, koje mogu biti veoma ozbiljne. U jednom trenutku, zbog velikog broja dojava, sistem u Beogradu praktično je bio blokiran. Roditelji su masovno napuštali radna mesta kako bi preuzeli decu iz škola, što je izazvalo ozbiljne poremećaje u funkcionisanju grada - objašnjava.

“Curenje” sa Booking-a

Komentarišući nedavne navode o mogućem curenju podataka korisnika platforme Booking, Nenad Bogunović upozorava da i podaci koji na prvi pogled ne deluju osetljivo mogu biti dragoceni sajber kriminalcima.

- Booking tvrdi da podaci o platnim karticama nisu kompromitovani i zaista se nadam da je tako. Međutim, suština problema je u tome što su i ime, prezime i imejl adresa dovoljni podaci da, ukoliko dospeju na darknet, postanu vredan alat u rukama kriminalaca. Oni kupuju takve informacije i na osnovu njih razvijaju čitave lance prevara.Koriste društvene mreže, poput Fejsbuka, i različite metode socijalnog inženjeringa, koje su danas veoma rasprostranjene. Takvi podaci omogućavaju im da lakše steknu poverenje žrtava i učine prevaru uverljivijom. Ljudi će mnogo pre poverovati pozivu ili poruci koja dolazi od poznate osobe nego nepoznatom broju iz neke daleke zemlje sa zahtevom za novčanu pomoć ili pozajmicu – rekao je policijski stručnjak za sajber kriminal.

Sajber kriminal, dodao je, izuzetno je kompleksna pojava. Nada se, kako je rekao, “da ćemo kao ministarstvo i kao država nastaviti da prepoznajemo njegov značaj”.

- “Sajber straža” predstavlja jedan od važnih koraka u tom pravcu. Reč je o sistemu koji je, po svojim mogućnostima, među najnaprednijima ove vrste u Evropi. Čak i ukoliko posumnjate da ste žrtva prevare, vas algoritam na samoj platformi vodi kroz nekoliko koraka da proverite da li ste žrtva. Matematički će se izračunati kolika je verovatnoća da ste bili žrtva prevare - kazao je Bogunović.

Lažni Netflix upečatljiv primer

Bogunović je kao jedan od najupečatljivijih primera organizovanih internet prevara naveo slučaj lažnih Netflix stranica, putem kojih su građani ostavljali podatke o svojim platnim karticama.

- Slučaj sa Netflixom bio je posebno specifičan. Prevaranti su kreirali internet adresu koja je izgledala gotovo identično zvaničnom Netflix sajtu, uz malu izmenu u nazivu, poput dodatka 'rs'. Na taj način su korisnike usmeravali na lažnu stranicu koja nije bila u vlasništvu Netflixa, a građani su u velikom broju ostavljali podatke o svojim platnim karticama. Iza ove prevare stajala je grupa francuskih i naših državljana koja je uspostavila čitav lanac prevara. Ipak, uspeli smo da identifikujemo odgovorne i razotkrijemo tu kriminalnu mrežu - dodao je Bogunović.

Veštačka inteligencija i zaštita ličnih podataka

Govoreći o rizicima koje nosi sve češća upotreba veštačke inteligencije, Nenad Bogunović upozorava da građani često nisu svesni kakve posledice može imati deljenje ličnih podataka i fotografija na različitim digitalnim platformama.

- Najosetljiviji podaci često završe na mestima nad kojima više nemate nikakvu kontrolu. Postojao je svojevremeno popularan izazov u kojem su ljudi, iz zabave, postavljali svoje fotografije i fotografije svoje dece na platforme zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi dobili ilustracije u stilu stripa. Na taj način su, često nesvesno, pristajali na uslove korišćenja kojima su se odricali određenih prava nad tim sadržajem. Takve fotografije kasnije mogu biti korišćene za treniranje modela veštačke inteligencije. Isto važi i za deljenje dokumenata, ličnih podataka ili podataka o platnim karticama. Svaka takva radnja predstavlja određeni rizik koji korisnik preuzima na sebe - kazao je i dodao:

- Moramo biti svesni da živimo u vremenu u kojem je digitalni svet svojevrsno minsko polje. Zato je važno da budemo oprezni, da dobro razmislimo pre nego što podelimo bilo kakve lične informacije i da izbegavamo postupke koji mogu ugroziti našu privatnost i bezbednost - zaključio je Bogunović gostujući u programu TV K1.