Pomeranje sata 2025: Srbija je počela letnje računanje vremena pomeranjem časovnika za jedan sat unapred
Pomeranje sata utiče na meteoropate, hronične bolesnike i smanjuje produktivnost
Pomeranje sata 2025: Noćas ste izgubili sat sna, ali ste dobili duže dane – barem na papiru. Letnje računanje vremena ponovo je tu, a s njim i stara rasprava: da li nam više pomaže ili odmaže? Dok jedni tvrde da bolje iskorišćavamo obdanicu, drugi se žale na umor, rasejanost i smanjenu produktivnost. A ono što sve zanima je da li ćemo u budućnosti prestati s ovom praksom ili ćemo pronaći novo rešenje.
Promenile su se navike ljudi
Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" rekao je ranije da je uvođenje letnjeg čitanja vremena 1983. godine u Srbiji imalo za cilj da se iskoristi što veći deo obdanice, kako bi i produktivnost u radu bila veća, ali da su se u međuvremenu prilike promenile, pre svega uvedeno je novo radno vreme, a i navike ljudi što se tiče odlaska na spavanje su se promenile.
Do kada će Srbija je prelaziti na letnje računanje vremena ostaje da se vidi, budući da je verovatno da ćemo se prilagođavati opštim rešenjima u okruženju i šire.
- Ono što je nevolja sa ovom preporukom koja će pre ili kasnije stupiti na snagu jeste što je predloženo da se ukine letnje čitanje vremena, odnosno ukazno vreme i ostavljeno je svima na volju da se opredele za letnje vreme ili trajno letnje stanje. E, to je ono što je neka nevolja u najavi jer je pitanje kako će različite države da podese svoje čitanje vremena što potencijalno može da bude nezgodno, jer od jednog reda prelazimo u neuređeno stanje - pojašnjava Simonović.
Kako pomeranje časovnika utiče na ljude
Pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.
O tome da li je letnje računanje vremena ekonomski opravdano čitajte u našem zasebnom tekstu.
Ipak, ustanovljeno je da pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.
- Pomeranje sata je neminovno, mi smo navikli na to, iako nam prvih nekoliko dana ne prija. Mnogim ljudima smeta i potrebno je vreme kako bismo se navikli. Svaki organizam je priča za sebe, pa tako kod nekoga može to privikavanje trajati i malo duže - objasnila je ranije dr Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije.
Osim navedenih tegoba tu je i smanjena produktivnost, te je važno što pre uhvatiti ritam i odlaziti u krevet na vreme da bismo se probudili odmorniji.
Pokazalo se, inače, da tog vikenda kada se pomera vreme, ima više poziva Hitnoj pomoći.
Razmišlja se o uvođenju "trećeg vremena"
Kako je ranije rekao, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali da on smatra da bi moglo da se uvede i "treće vreme", odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.
To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad, kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.
Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari "zamrsile" u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.
- Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskorištava obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjeevropske časovne zone u istočnoevropsko, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo - rekao je Simonović.
Pomeralo bi se i radno vreme
Ukoliko bi se čitanje vremena vratilo na ono od pre 1983. godine, kaže Simonović, moglo bi da se prilagodi i radno vreme - odnosno, radno vreme bi se pomeralo, primera radi, na sedam sa osam sati.
- Ja bih dodao i kao još jednu mogućnost, a to je da se uopšte ne dira časovnik nego da se uvede ukazno radno vreme. Da se recimo dekretom uvede da se za stanje na časovniku vežu oni koji od njega zavise svojim radom. A to su trgovine, škole, preduzeća i onda da se ukazno pomeri samo radno vreme - rekao je Simonović.
On je rekao i da pretpostavlja da će Vlada odlučivati o tome kako će se menjati čitanje vremena, ali i da bi jedna od mogućnosti mogla i da bude referendum na kome bi se građani pitali po kom vremenu žele da se računa vreme.
- Da bismo otišli na referendum podjednako je važno da ljudi sasvim dobro razumeju šta dobijaju, a šta gube i kako to u stvarnosti izgleda, jer iz iskustva govoreći , rasprave koje se vode o tom pitanju u suštini su sasvim pogrešno postavljene, tako da mislim da bi o toj temi trebalo svi da se obavestimo dovoljno dobro a onda da se javno odlučujemo - zaključio je Simonović ranije.
BONUS VIDEO:
