Diskusije o uticaju promene vremena na javno zdravlje i svakodnevni život u zemljama EU i Srbiji
Evropski parlament je podržao ukidanje 2019, ali implementacija je zastala zbog nedostatka akcije Evropskog saveta
Osim javnog nezadovoljstva i konstatacije da je to relikt prošlosti koji treba ukinuti, zemlje Evropske unije nisu dalje odmakle kad je reč o sezonskom pomeranju sata. Radnja se ponavlja, debate traju, osećanje besmislenosti sve veće, ali nikako da dođe trenutak da se stavi veto na višedecenijsko letnje i zimsko računanje vremena. Pošto je i naša zemlja usaglašena sa pomeranjem sata kao u EU, i ovde se javnost pita ima li to više smisla. Ipak, vreme konačne promene je bliže nego što očekujemo jer ističe regulativa EU o pomeranju sata.
Ove godine u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, tačnije u tri ujutru 26. oktobra kazaljke sata ćemo pomeriti sat unazad. Zbog pomeranja sata, taj dan će trajati 25 sati - dobijamo jedan "duži" sat, jer se sat od dva do tri ujutru dešava dva puta.
"Praksa pomeranja sata je besmislena i zastarela. Nema smisla više to raditi", zagrmeo je u video poruci na društvenim mrežama španski premijer Pedro Sančez pre nekoliko dana, čime je ponovo isplivalo nezadovoljstvo Španaca, ali i drugih stanovnika evropskih zemalja u kojima se dva puta godišnje pomera sat.
Podržana rastućim brojem naučnih dokaza i snažnom podrškom javnosti, španska vlada smatra da je pomeranje sata relikt prošlosti koji treba trajno ukinuti. S obzirom na to da važeća regulativa Evropske unije o pomeranju sata ističe 2026. godine, Španija smatra da je sada pravo vreme za delovanje.
"Ovo je trenutak zdravog razuma, dobrobiti i usklađivanja politike sa naukom", navodi se u zvaničnom saopštenju vlade.
I srpski astronom Branko Simović smatra da se poenta letnjeg i zimskog računanja vremena u današnje vreme gubi.
"Činjenica je zapravo da od doba kada je ta intervencija kod nas uvedena, a mi smo bili poslednji koji su je uveli 1983. godine. Pre toga je kod nas bilo nekih pokušaja da se to reši sa pola časa, ali to je ostalo u nekoj senci. Od tog doba do danas praksa se promenila. Dakle, promenile su se ne samo navike, već se i radno vreme kreće u širokom rasponu", rekao je Branko Simonović.
Ukidanje da, ali koje vreme izabrati
Inače, velika istraživanja širom EU 2018. pokazala su da je 84 odsto učesnika, odnosno 4,6 miliona građana, podržavalo ukidanje pomeranja sata. U 2022. godini 65 odsto Španaca zahtevalo je potpuno ukidanje sezonske promene vremena. Međutim, mišljenja su podeljena oko toga koje vreme bi trebalo trajno usvojiti. Naučnici preporučuju zimsko vreme jer se bolje usklađuje sa ljudskim cirkadijalnim ritmovima, ali većina Španaca, 70 odsto, prema istoj anketi, preferira letnje vreme.
Iako je Evropski parlament podržao predlog 2019. godine sa 63 odsto glasova “za”, plan je zakočen u Evropskom savetu, gde je potrebna kvalifikovana većina za implementaciju u svim državama članicama.
Zato španska vlada sada poziva Brisel na akciju: „Dvoje od troje Španaca želi da se ovo reši. Komisija i Parlament su već dali saglasnost, nedostaje samo politička volja Saveta“, navodi se u saopštenju.
Nezadovoljstvo Iraca
Pomeranjе sata dva puta godišnje je „zastarela praksa“ koja mora da prestane do sledeće godine, upozorio je irski poslanik u Evropskom parlamentu. Vlada je prošle godine potvrdila da namerava da i dalje pomera sat svakog oktobra kako bi jutra bila svetlija, a zatim da ga pomera i u martu.
Međutim, poslanik Evropskog parlamenta Šon Keli upozorio je da je obaveza EU da prelazi na letnje i zimsko vreme donela previše „negativnih posledica“.
„Evropski parlament je bio jasan: polugodišnja promena sata mora da prestane. Glasali smo za ukidanje 2019. godine, a građani to u ogromnoj većini podržavaju. Ipak, evo nas u 2025. i ništa se nije promenilo. Ova zastarela praksa i dalje nam remeti živote dva puta godišnje.“
Ovaj poslanik upozorio je i na zdravstvene rizike povezane sa promenom sata.
„Znamo da samo jedan sat pomeranja cirkadijalnog ritma ima jako velike negativne efekte na zdravlje. Studije povezuju pomeranje sata sa povećanim stopama moždanih udara, srčanih napada i nedostatka sna“, upozorio je on.
Srbi: "Dosta mi je mraka u pola pet"
I kod nas se vode rasprave na mrežama, zapravo, više ističe nezadovoljstvo zbog sezonskog pomeranja sata. Dok jedni tvrde da bi stalno letnje vreme značilo više svetla posle posla i manju depresivnost tokom zime, drugi upozoravaju da bi "svitanje u tri ujutru i mrak u četiri po podne" potpuno poremetili svakodnevni ritam i život u Srbiji.
"Ja bih ukinuo satove skroz, na posao bi se dolazilo kad se setiš", navodi jedan korisnik, očigledno sarkastično.
Drugi je odlučniji, i navodi da treba zadržati samo letnje vreme.
"Treba ukinuti pomeranje i zadržati letnje vreme, bar za Srbiju. Nama bi se šest meseci smrkavalo u četiri po podne", piše u komentaru.
“Dosta mi je ovog mraka u pola pet. Hajde da pređemo na GMT+2, kao Grčka i Bugarska", poručuje se u jednom komentaru.
Sa druge strane, mnogi smatraju da bi ukidanje donelo više štete nego koristi.
"Ako se sa zimskog ne pređe na letnje, leti bi svitalo između tri i četiri ujutru, a zimi tek oko osam. Sve ima svoje zašto", kaže jedan učesnik rasprave.
Sledeća godina presudna
Kako važeća regulativa Evropske unije o pomeranju sata ističe 2026. godine, naredna godina mogla bi biti presudna. Međutim, dok države članice EU nisu usaglašene oko toga koje vreme usvojiti - letnje ili zimsko - konsenzus može ostati nedostižan.
U međuvremenu, satovi će se ove jeseni pomeriti 26. oktobra sa tri na dva ujutru. Da li će to biti poslednji put, vreme će pokazati.
Sitno brojimo do promene koja će nas sve pogoditi.
Stiže nam pomeranje sata, ove godine sa jednom novinom.
Bliži se jedan od najopasnijih dana za vozače.
Ovo je 10 stavki o zimskom i letnjem računanju vremena kroz istoriju.
