U operacionoj sali muk. Čuje se tiha muzika, a sve oči uprte su u pacijenta. Nekoliko trenutaka kasnije krv je projurila. Srce je počelo da kuca. Novo srce koje je zamenilo obolelo i mladiću spaslo život.
Vladan Vragolić (28) u Klinički centar Srbije došao je kao životno ugrožen. Već je bio na listi za transplantaciju kada mu se stanje pogoršalo. Uzimao je lekove koji pomažu srčani rad, ležao i nadao se da će se adekvatno srce pojaviti. Tog 14. novembra dobio je šansu za novi život. Evo kako je izgledala transplantacija.
- Da bi transplantacija uopšte bila realizovana, moraju biti ispunjeni određeni kriterijumi - kako antropometrijski, kriterijumi samog organa, tako i podudarnost između tkiva onoga ko je primalac i donora. Tu je uključeno jako mnogo lekara, od onih koji uspostavljaju dijagnozu moždane smrti, preko ljudi koji održavaju organe u telu donora, do onih koji procenjuju njihov kvalitet - objašnjava za “Blic” kardiohirurg docent prof. dr Svetozar Putnik, pod čijim vođstvom je ove godine urađeno sedam transplantacija srca na KCS.
Dva tima
U momentu kada su se svi potebni parametri poklopili - Vladan je otišao u operacionu salu. Tihi heroji ovog hirurškog zahvata, više od 20 medicinskih stručnjaka raspoređenih u dva tima, koji u svakom momentu tačno znaju kako treba da delaju, razdvajaju se i svako počinje svoj posao.
- Jedan tim odlazi u Urgentni centar da pripremi srce donora za transplantaciju, dok drugi istovremeno započinje operaciju u sali. Timovi su u neprekidnoj komunikaciji jer u svakom trenutku može da dođe do nepredviđenih stvari, te je kontinuirano obaveštavanje izuzetno važno, ma koliko su sale udaljene jedna od druge - priča docent Putnik.
Transport donorskog srca
Tenzija raste, a odgovornost je ogromna. Eksplantacija srca iz tela preminulog je urađena u relativno kratkom roku, te je srce vrlo brzo prebačeno u salu za transplantaciju. Da bi transport srca bio bezbedan - ono se smešta u tri kese, u rastvor koji ga štiti od oštećenja. Zatim se u ledenom frižideru, posebno za to namenjenom, prenosi do pacijenta.
- Čim izvadite srce iz ljudskog tela, ono prestane da dobija krv i tada je podložno oštećenju. Postoji vrlo ograničen period, bezbedna distanca je četiri do šest sati od momenta kada ste srce eksplantirali iz tela preminulog pa dok ga niste pokrenuli u telu bolesnika kome ste radili transplantaciju - ističe ovaj kardiohirurg.
„Veštačko srce“
Dok jedan tim bezbedno prenosi srce, drugi tim priprema pacijenta. Nakon što je uspavan i grudni koš mu je otvoren, iz njega doktori moraju da eksplantiraju bolesno srce. Transplantacija se, prema rečima dr Putnika, radi u uslovima vantelesnog krvotoka.
- Da bismo mogli da uradimo nešto na srcu, moramo da ga zaustavimo. Kako bismo ujedno zaustavili njegov rad, a pritom svim ostalim tkivima i organima obezbedili dovoljnu količinu krvi koja je zasićena kiseonikom, posebnim sistemom cevčica povezujemo bolesnika za aparat (privremeno veštačko srce). Krv se iz bolesnika izvlači, tu se oksigeniše i pod pritiskom vraća u telo - priča dr Putnik.
Vađenje obolelog srca
Kako svaki organizam ima prirodan tok krvi (sudove koji dovode krv u srce i oni koji je odvode), doktori su presekli velike krvne sudove i tako odvojili pacijenta od njegovog srca.
Bolesno srce je odstranjeno, srčana kesa bolesnika je prazna i pripremljena za transplantaciju. U nju doktori stavljaju novo, zdravo srce i na tim istim mestima ušivaju krvne sudove.
Transplantacija
Novo srce konačno je u Vragolićevom grudnom košu. Naredni momenti stručnjacima u sali čine se kao sati - čeka se da krv pojuri kroz arterije i udahne život novom organu.
- Odvajamo bolesnika od veštačkog srca i čekamo. Pratimo parametre organa koji smo transplantirali. Atmosfera je veoma napeta jer, između ostalog, znate šta sve može da prođe po zlu - iskren je stručnjak za kardiohirurgiju.
Kada je ova transplantacija u pitanju - krv je potekla i srce je bez poteškoća počelo da kuca! U hirurškoj sali i dalje tiho svira muzika, doktori su zadovoljni, a pacijent je nakon osam sati na operacionom stolu prebačen u šok-sobu.
- Kada dobijemo prvi otkucaj srca, naše zadovoljstvo urađenom intervencijom je neuporedivo veće nego, recimo, kod procedura koje se rade svaki dan - kaže dr Putnik.
