Preduzeću sve legalne mere da vratim imovinu za koju imam dokaz da je moje vlasništvo, a ako u tome ne uspem, priuštiću sebi pravo na ispomoć druge vrste, kaže za “Blic nedelje” Nenad Đorđević, vlasnik Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća i hotela “Admiral” koji su protekle nedelje odlukom Četvrtog opštinskog suda iseljeni iz zgrade u Venizelosovoj ulici 31 u Beogradu.
Preduzeću sve legalne mere da vratim imovinu za koju imam dokaz da je moje vlasništvo, a ako u tome ne uspem, priuštiću sebi pravo na ispomoć druge vrste, kaže za “Blic nedelje” Nenad Đorđević, vlasnik Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća i hotela “Admiral” koji su protekle nedelje odlukom Četvrtog opštinskog suda iseljeni iz zgrade u Venizelosovoj ulici 31 u Beogradu.
On dodaje da je ovde reč o sprezi dela policije, sudstva i kriminala. Pod pritiskom JUL-a, čijem advokatu je rođeni brat sudija Vrhovnog suda a žena radi u Ustavnom sudu, doneta je neizvršiva presuda, a policija je preuzela ulogu koju nije smela da preuzme.
Đorđević, s kojim smo razgovarali u prostorijama Akademije za diplomatiju i bezbednost, čiji je takođe vlasnik, kaže da je zgradu kupio 1994. od preduzeća “Generaleksport” za 5.027.000 dinara (oko pet miliona nemačkih maraka). Pokazujući nam ugovor i dokaze o uplati novca na račun prodavca, Đorđević negira da mu je kupovinu zgrade omogućila činjenica da je, kao direktor BTC-a, firme u SFRJ koja je u to vreme zapošljavala preko 1.100 ljudi, bio osnivač i glavni finansijer Jugoslovenske levice i njenog predsednika Mirjane Marković kojoj je plaćao putešestvija po Kini i drugim dalekim destinacijama. Zgradu u kojoj je bilo sedište najozloglašenije političke organizacije iz vremena režima Slobodana Miloševića Đorđević je, kako kaže, kasnije prodao JUL-u (mada se pričalo da je to bio poklon partiji), ali pošto isplata nikad nije izvršena, sa Mirom Marković je postigao sporazum o poravnanju i zgrada je ostala u njegovom vlasništvu.
– JUL je nekad bio moćna partija, a danas je preostala šačica ljudi koji, za razliku od mene, nemaju dokaze da su vlasnici ove zgrade. A policija im je u tome pomogla. Čim sam video da su ušli u dvorište sa stranačkim obezbeđenjem, pozvao sam gradski SUP, ali oni su odbili da intervenišu – objašnjava Đorđević, napominjući da su prilikom iseljenja iz zgrade i svojih soba izbačeni i gosti hotela, i to stranci koji su u Beogradu boravili zbog pregovora sa Narodnom bankom Srbije.
– On izgleda nije verovao da će se ovo konačno dogoditi. Zato je, kad je policija došla, stalno ponavljao: “Ne možete to da uradite! Je l’ vi znate ko sam ja?!” – komentariše Đorđevićeve tvrdnje generalni sekretar JUL-a Dragana Kuzmanović.
Ona tvrdi da zgradu nisu “zauzeli”, već je na vrata stavljen katanac dok se na zakonom propisan način ne obavi popis zatečenih stvari koje će, nakon toga, biti vraćene Đorđeviću.
– Za dogovor o poravnjanju koji je Đorđević potpisao sa Mirjanom Marković nije postojala odluka glavnog odbora stranke. Zato je 2002. podignuta tužba i konačno 2008. dobijena je pravosnažna presuda – objašnjava Kuzmanović, tvrdeći da će potpisi za preregistraciju stranke biti prikupljeni u zakonskom roku.
- Vratićemo i dugove i drugove – poručuje Kuzmanovićeva, koja kaže da, pored nje, rukovodstvo JUL-a čine potpredsednik Radomir Rojević i direktor Direkcije JUL-a Živojin Stanić.
Kao čovek koji je 30 godina radio u Službi državne bezbednosti, Nenad Đorđević bi, kako kaže, za jedan dan otkrio ko stoji iza akcije otimanja njegove imovine.
– Vrednost nekretnina u Venizelosovoj ulici, zajedno s opremom i umetničkim predmetima, iznosi od 35 do 40 miliona evra i ne bih se iznenadio ako iza cele ove podmetačine stoje apetiti nekog od tajkuna. Ali od operativnih saznanja do čvrstih dokaza dug je put, pa ne želim da se bavim nagađanjem – kaže Đorđević.
Inače, vila iz koje je odlukom Četvrtog opštinskog suda izvršeno iseljavanje bila je vlasništvo Vlade Ilića, osnivača Zoo-vrta i gradonačelnika Beograda iz vremena pred II svetski rat, da bi 1947. pripala Geneksu. U hotelu “Admiral”, koji je u ovom zdanju napravio Nenad Đorđević, nalazi se i tzv. “ruska soba”, nekad kancelarija Mirjane Marković, u kojoj noćenje košta 178 evra.
Inače, Dragana Kuzmanović kaže da su svi kontakti sa nekad najmoćnijom ženom Srbije obustavljeni 2006. Osim što zna da se nalazi u Moskvi, ni Nenad Đorđević nema kontakte sa Mirjanom Marković.
– Kako da se čujem s njom, kad me je hapsila – kaže Đorđević. Na to je bivši direktor “Politike” Žika Minović, koji je prisustvovao razgovoru, dodao: „Znaš ko je na vezi sa Mirom? Mrka. Čuju se skoro svaki dan.“
