Na granici između Srbije i Hrvatske, na ničijoj zemlji uz Dunav, grupa tinejdžera iz SAD-a je proglasila mikrodržavu pod imenom Federalna Država Gapla.
Osnivači Gaple, uključujući lidera Vajata Beka iz Kalifornije, nikada nisu kročili na teritoriju koju smatraju svojom državom.
Na ničijoj zemlji duž Dunava, na granici između Srbije i Hrvatske, pojavio se novi geopolitički fenomen. Nakon poznatog Liberlanda, grupa tinejdžera predvođena kalifornijskim mladićem Vajatom Bekom proglasila je novu mikrodržavu pod nazivom Federalna Država Gapla (eng. Federal States of Gapla).
Iako ovu samoproglašenu državu ne priznaje nijedna zvanična vlada na svetu, ugledni nemački list Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung) posvetio joj je veliku reportažu, analizirajući širi istorijski i filozofski kontekst ovakvih neobičnih poduhvata.
U nastavku donosimo detaljan pregled ove priče prilagođen domaćim čitaocima.
Država iz "grupnog četa" na internetu
"Kao tinejdžer sam osnovao sopstvenu zemlju i čak sam pozvan da govorim pred UN – sa 17 godina", započinje priču Vajat Bek.
Zvuči neverovatno, ali realnost je znatno drugačija od tradicionalnog poimanja državnosti. Gapla zvanično polaže pravo na 205 hektara zemljišta uz Dunav. Reč je o teritoriji za koju osnivači tvrde da je terra nullius – odnosno zemlja na koju, zbog specifičnog i još uvek nerešenog graničnog spora između Beograda i Zagreba, zvanično ne polažu pravo ni Srbija ni Hrvatska.
Zanimljivo je da sam Vajat Bek, kao ni većina njegovih saradnika, nikada u životu nije kročio na tih 205 hektara dunavskog blata. Umesto na terenu, ova država funkcioniše u virtuelnom svetu.
Kako ironično primećuju nemački reporteri, današnje mikrodržave uglavnom nastaju kao grupni četovi na platformi Discord, dok se njihova "diplomatija" i rasprave vode na forumima poput Redita. Teško je i zamisliti da bi tinejdžeri iz sunčane Kalifornije zaista došli da žive na divljoj i nepristupačnoj obali reke.
Bez obzira na geografsku udaljenost, Gapla ima sve digitalne atribute jedne nacije:
- Zvanični veb-sajt, zastavu i grb
- Dizajnirane pasoše i registarske tablice
- Proklamovanu misiju: Na njihovom sajtu piše da je cilj Gaple jačanje "mira i harmonije" među narodima, kao i kreiranje "moderne i inovativne nacije".
Istorija i smisao mikrodržava: Od umetnosti do mutnih poslova
Nemački mediji podsećaju da Gapla nije nikakav izolovan incident, već deo dugog istorijskog niza "mikronacija". One kroz istoriju često služe kao politički ili filozofski eksperimenti, ali i kao paravan za profit.
Novinari Zidojče cajtunga navode nekoliko istorijskih primera:
- Elgarland-Vargaland: Projekat švedskih umetnika koji su proglasili državu u kojoj je bukvalno svakom građaninu dozvoljeno da bude kralj.
- NSK (Nova slovenska umetnost): Slovenački umetnički kolektiv, predvođen Peterom Mlakarom, proglasio je 1992. godine svoju državu. Ona nije imala fizičku teritoriju, ali je izdavala prave pasoše i, verovali ili ne, stekla ogroman broj pristalica i aplikanata u Nigeriji.
- Liberland i Verdis: Neposredni susedi nove Gaple. Čeh Vit Jedlička je još 2015. godine osnovao Liberland na Dunavu kao "najslobodniju zemlju na svetu", gde se porezi plaćaju dobrovoljno, a administracija vodi preko blokčejn tehnologije. Slična priča prati i projekat pod nazivom Verdis.
Međutim, mikrodržave nemaju uvek samo romantičarsku ili umetničku pozadinu. Kako objašnjava nemački list, ovakve zone u prošlosti su često nastajale radi izbegavanja zakona – kao ofšor zone za sumnjive poslove bankara, utočišta za kazina ili za registraciju brodskih prevoznika koji žele da izbegnu plaćanje poreza u matičnim zemljama.
Gde je zapravo problem
Iako osnivači Gaple maštaju o "modernoj naciji", stvarnost na terenu je znatno komplikovanija. Teritorije na Dunavu koje ovi entuzijasti proglašavaju "ničijom zemljom" u praksi su pod kontrolom pograničnih organa, pre svega hrvatske policije, koja striktno brani pristup i fizički ulazak na te parcele.
Zbog toga, prostor na Dunavu zapravo služi samo kao simboličko pokriće. Za mlade ljude iz celog sveta, tačka na mapi između Srbije i Hrvatske daje privid legitimnosti njihovoj internet zajednici, dok stvarni život "države" ostaje bezbedno ušuškan na serverima i društvenim mrežama.
