Nikola je oženjen Arfikankom, imaju ćerku, porodica je suprugu lepo prihvatila
Svoju misiju promoviše i na Instagram stranici "Ozeleni Leskovac"
Nikola Stanković (21) iz Leskovca ima jednu ne samo zelenu, već i humanu misiju. Mnogi bi rekli - entuzijasta. Ali ono što on radi nije samo plemenito, već i korisno. Ovaj mladić već godinama sadi drveće u stambenom naselju Dubočica u kojem je odrastao. Gledajući oca, želeo je i on da ostavi neki trag, da uradi nešto za budućnost svog mesta. Od svoje misije ne odustaje, a kaže da će tu svoju ljubav i hobi preneti i na ćerkicu kad poraste.
- Ljubav prema drveću preneo mi je otac Bojan. On je dosta drveća posadio, i dan-danas sadi. Gledajući ga kao dete, usvojio sam taj model. On je prvo posadio dve lipe pored naše zgrade koje su na mene ostavile jako veliki utisak i trag. Nakon toga, sa 15 godina, 2019, posadio sam samostalno prvo drveće, ali samo je jedno preživelo, i to je drvo pored moje Osnovne škole "Trajko Stamenković“. Taj platan je sada veliki i pravi lepu hladovinu. Nakon toga počeo sam da sadim uglavnom voćne sadnice, a 2023. sam nastavio svoju misiju i prošle godine krenuo to i da objavljujem na Instagram stranici "Ozeleni Leskovac“.
"Jedna me komšinica gađala šerpama"
Kaže da je većinom u Dubočici zasadio drveće i voće, između stambenih zgrada, i da su komšije na to blagonaklono gledale. Ali ne baš sve.
- Imam jako fine i dobre komšije. Bile su pozitivno iznenađene da tako mlad dečko sadi drveće. Imao sam njihovu podršku, čak su mi i pomagali u sadnji. Kada dođe letnji period, oni to drveće zalivaju i brinu se o njemu. Ali ima i onih koji su osuđivali to što radim. Jedna starija komšinica iz susedne zgrade gađala me je nedavno šerpama, pritom vičući "šta to radiš?". Posle je sišla po te šerpe i popreko me gledala. Bio sam baš neprijatno iznenađen – prepričava Nikola ovo neprijatno iskustvo.
"Želim da ovo bude mala botanička bašta"
Trudi se da sadi što raznovrsnije biljke.
- Moj cilj je da posadim što više i što raznovrsnije drveće u mom gradu, da to bude mala botanička bašta, da ljudima koji dolaze u Leskovac mogu da kažem da ovde raste čuvena vrsta drveta ginko, zatim stare, autohtone sorte voća, pa crveni hrast, čije lišće kad dođe jesen dobije crvenu boju, to je jako lepo drvo. Takođe, likvidambar je jesenji lepotan čije lišće postane žuto, crveno i narandžasto. Od tog prizora zastaje dah – ističe Nikola.
"Edukacija je važna"
Napominje da se pre sadnje drveća edukovao o biljkama.
- Literaturu sam našao uglavnom na internetu, gledao sam dosta videa na Jutjubu o sadnji drveća. Takođe, edukovao sam se i gledajući specijalizovane TV kanale za agroprivredu. Jako je bitno da se zna gde šta može da uspe. Na primer, specifična vrsta drveća ne može u svakom zemljištu da se sadi, isto važi i za voće – napominje naš sagovornik.
Na pitanje kakva je vrsta zemljišta u kraju gde on sadi drveće, kaže da je glinovito najzastupljenije, kao i peskovito.
- Jedan deo Dubočice ima baš lepu crnu zemlju na kojoj je zahvalno saditi biljke. Peskovito tlo uglavnom traži voće i to pojedino, na primer smokvu, jer je ona navikla da raste na takvom tlu, zatim se mušmula jako dobro pokazala. Tu su isto i kruške takuša i vodenjača ako su kalemljene na divljoj podlozi. Isto dobro rastu i jabuke. Od drveća, zasadio sam najotpornije drvo, koje je preživelo i atomske bombe bačene u Japanu na Hirošimu i Nagasaki, drvo koje pamti i dinosauruse, a to je ginko biloba. Fascinantno je da ljudi u Kini i u Japanu sede ispod tog drveta da bi upili njegovu energiju, da bi bili pametniji. Inače, ginko sam posadio u novembru 2025, a onda sam u decembru posadio i drugi. To drvo raste sporo, ali je jako dugovečno – kaže ovaj Leskovčanin.
"Jednu šljivu volim da zagrlim"
Pored velike ljubavi, Nikola ulaže i svoj novac jer sam kupuje sadnice.
- To je moja ljubav i hobi, i sam sve radim da bih to imao. Kad gledam kako drvo raste, to me čini srećnim. Na primer, platanu pored moje osnovne škole uvek se divim. Srećan sam jer znam da sam dao nešto što će da ostavi trag. Takođe, 2021. posadio sam jednu šljivu i volim da prođem pored nje, ali ne samo da je gledam, već i da pričam sa njom, grlim je. Poklanjam drveću ljubav da bi i ono nama isto dalo.
Kaže da je prošle godine otvorio Instagram stranicu "Ozeleni Leskovac" i da se za sada niko nije ponudio da mu pomogne u sadnji, ali da su se javljali ljudi iz drugih gradova koji bi voleli da takva akcija postoji i u njihovom mestu.
"Posadio sam za sezonu 51 stablo"
Ističe da kad je krenuo u ovu zelenu misiju, sebi je rekao da će bude presrećan ako posadi 50 sadnica. Počeo je da zapisuje i ove godine došao do broja od 51 stabla.
- Baš sam bio srećan što sam posadio toliki broj i stvarno mi je neverovatno. Moram da napomenem da se taj broj odnosi na sezonu, zimska i prolećna sadnja. Zimska sadnja je od početka novembra do kraja decembra, početak januara. Sve zavisi od vremena, ja sam zatvorio jesenju sadnju 30. decembra. Posle januara su krenuli snegovi, a onda je mrzla zemlja, i u prolećnu sadnju krenuo sam 24. februara i završio sam je krajem marta. U zimskoj sezoni sam posadio 36, a u prolećnoj 15 sadnica - s ponosom priča Nikola.
Na pitanje da li je imao problem što sadi na javnom gradskom zemljištu, kaže da nije.
- Nisam imao problema. "Zelenilo“ je podržalo to što radim, jer i njima neko pomaže da imamo što više zelenog prostora.
Supruga Afrikanka, ljubav na prvi pogled
Nikola studira ekonomiju, menadžment, u Nišu. Završio je gimnaziju u Leskovcu. Oženjen je Afrikankom i ima ćerku Nikolinu Magi. Za "Blic“ je ispričao kako su se upoznali.
- Dok sam živeo u Nišu, čuo sam da je mnogo njih upoznalo buduće partnere na sajtu za upoznavanje pa sam rešio i ja da okušam sreću. Kad sam, listajući, ugledao fotografiju, sada moje supruge, znao sam da je to ona prava. I dan-danas mi je pred očima ta fotografija. Neko vreme smo se dopisivali. Kada je trebalo da se vidimo, svi moji drugari su rekli: "Ma to je prevara, nemoj da ideš". Ali ja sam rešio da odem, rekao sam sebi - šta bude, neka bude. Bog kako kaže, tako će biti. Ona je radila u kafiću u Nišu i kada sam je ugledao, prvo sam rekao: "Pa ti si stvarna". To je bila ljubav na prvi pogled – priča sa osmehom Nikola.
"Moja porodica je lepo prihvatila suprugu"
Kaže da je njegova supruga Amise Sara rodom iz Afrike, tačnije iz Konga, a u Nišu je završila studije francuskog jezika.
- Na prvom sastanku pričali smo na srpskom, koji baš dobro govori, sada ga usavršava.
Na pitanje kako je njegova porodica prihvatila suprugu strankinju, pritom i crnkinju, kaže da su oni oduvek znali da će se on oženiti strankinjom.
- Oduvek su znali da ću se oženiti strankinjom. Poštuju moj izbor. Kada sam im rekao, lepo su to prihvatili, rekli su mi - "to je tvoj put i mi te podržavamo“ - kaže Nikola.
