Iako terapija omogućava kvalitetan život, zaraženi često kriju svoj status zbog bojazni od diskriminacije
Strah i predrasude o HIV-u ostaju uporni i utiču na bliske odnose i društvene interakcije zaraženih osoba
"Sećam se kada sam bio na ručku kod svog prijatelja koji je takođe HIV pozitivan, roditelji su mu umesto običnog escajga davali plastični nož i viljušku. A ti ljudi su visokoobrazovani. Da sam zaražen HIV-om zna samo moja uža porodica i nekoliko prijatelja. Dešavalo mi se da kažem nekome da sam HIV pozitivan i ti ljudi nikada više nisu hteli da me vide", samo su neke od ispovesti ljudi koji u Srbiji žive sa HIV virusom.
Iako medicina već decenijama jasno objašnjava kako se HIV prenosi, strah i predrasude i dalje oblikuju ponašanje ljudi u svakodnevnim situacijama. Diskriminacija često dolazi iz najbližeg okruženja - porodice, prijatelja i poznanika, što posebno pogađa osobe koje žive sa HIV-om.
Stigma zbog koje se ljudi skrivaju i testiraju u drugim gradovima
Strah od osude i diskriminacije često je veći problem od same dijagnoze, upozoravaju stručnjaci i organizacije koje rade sa osobama koje žive sa HIV-om. Društvena stigma utiče na odluke ljudi, od testiranja do otkrivanja statusa čak i najbližima.
Iako savremena terapija omogućava kvalitetan i dug život, veliki broj osoba sa koji živi sa HIV virusom i dalje ne govori javno o svom statusu, bojeći se diskriminacije na poslu, u društvu ili porodici. Zbog toga mnogi ljudi izbegavaju da se testiraju u svom gradu upravo zbog straha da će ih neko prepoznati ili osuditi.
Ispovest Đurice Stankova – stigma koja ulazi i u sopstvenu kuću
Đurica Stankov aktivista koji se godinama zalagao za prava osoba sa HIV-om, i koji je 2024. godine u 49. godini života, ranije je u emisiji "Biseri" na "Blic TV" ukazao na to da je svakodnevni život osoba koje žive sa HIV-om u velikom broju slučajeva pod teretom stigme i suočavanja sa diskriminacijom u svim oblastima, od obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja, i odbacivanjem sredine.
Kako je ranije govorio živeo je sa HIV-om godinama zahvaljujući terapiji koja je napredovala i danas osobe inficirane ovim zloćudnim virusom mogu potpuno normalno da žive.
- Da ja sada nakon 19 godina, kako sam HIV pozitivan, nakon svega onoga što sam doživeo ja bih, iako zvuči kao šala, da dođe Bog i da mi mogućnost da imam HIV ili neku drugu bolest, ja bih bez razmišljanja birao HIV. Sa tom bolešću može sasvim normalno da se živi. Postoje predrasude o HIV infekciju, ljudi neće ruku da ti pruže - rekao je on tada.
U ispovesti za Blic TV, Đurica Stankov govorio je tome kako izgleda život sa HIV-om u Srbiji i koliko su predrasude duboko ukorenjene. Kao jedan od najupečatljivijih primera navodi situaciju iz okruženja svog HIV pozitivnog prijatelja, kome su čak i najbliži članovi porodice davali plastični pribor za jelo iz straha od zaraze.
- Sećam se kada sam bio na ručku kod svog prijatelja koji je takođe HIV pozitivan, roditelji su mu umesto običnog escajga davali plastični nož i viljušku. A ti ljudi su visokoobrazovani - priseća se Đurica.
Ovakvi postupci, od davanja plastičnog escajga, preko izbegavanja rukovanja, sklanjanja čaša na poslu, pa čak i odbijanja pružanja lekarske pomoći iako često proizilaze iz neznanja, ostavljaju snažan psihološki trag i dodatno produbljuju osećaj izolacije.
Ispovest HIV pozitivne devojke – izbegavanje dodira i emotivna izolacija
Osim zdravstvenih izazova, osobe koje žive sa HIV-om suočavaju se i sa snažnom društvenom stigmom koja utiče na njihove odnose, samopouzdanje i svakodnevni život. Posebno su bolne reakcije okoline koje se manifestuju kroz izbegavanje bliskosti i fizičkog kontakta.
- Imam 34. godine, kada sam saznala da imam HIV imala sam 27. godina, pre skoro 8 godina. Saznala sam sasvim slučajno, parametri na redovnoj krvnoj slici su odstupali od normalnih, pa su me kolokvijalno rečeno "šetali po lekarima" i tek na infektivnoj klinici su posumnjali na HIV - kaže u ispovesti za "Blic" ova devojka, koja je ipak, zbog straha od diskriminacije i osude javnosti odlučila da o svojoj borbi govori anonimno.
"Ja znam da sam bezopasna, ali ne i drugi"
Kako kaže, kada su momci u pitanju, pomalo je u strahu, i da od saznanja dijagnoze nije imala momka kao nekada, jer se plaši da reakcije na saznanje da ima HIV.
- Ja znam da sam bezopasna, da ne mogu da prenesem virus, ali to možda zna samo pet procenata muškaraca u Srbiji sa kojima sam razgovarala na tu temu. I oni koji znaju to, i dalje se plaše! Pre će dobiti HIV ili neku drugu seksualnu bolest od osobe koja ne zna svoj status, nego od HIV pozitivne osobe koja je na terapiji - govori ona u ispovesti za "Blic".
Opisala je situacije u kojima su se ljudi distancirali, izbegavali dodir ili pokazivali nelagodu u komunikaciji. Kako navodi, pojedinci su se ponašali kao da je svaka bliskost opasna, što je dovelo do osećaja odbacivanja i socijalne izolacije.
- Strahujem da li ću imati porodicu, ne jer ne znam da li ću moći da imam decu, pošto znam da mogu, već da li će biti muškarca koji će hteti sa mnom da ima decu. Ne volim uopšte da pričam o tome jer su komentari koje čujem o HIV-u grozni i diskriminišući. Takvim momcima ne pada na pamet da dotaknu devojku koja ima HIV - rekla je ona tada za "Blic".
Kako nam je rekla tada, desilo joj se da se ljudi šokiraju kada im kaže da HIV pozitivna, jer očekuju neku bolesnu, oronulu zenu, a ona, kaže, puca od zdravlja.
