Vaspitačica Branislava Lika (Maca) nagrađena je zbog inovativnog i drugačijeg pristupa obrazovanju dece
Za Macu je najvažnije da deca stvore lepe uspomene, razviju radoznalost i samopouzdanje, a ne samo da nauče slova i brojeve
U selu Gornja Toponica deca iz vrtića ne uče samo za stolom. Njihova učionica su livade, njive, potoci i voćnjaci, a upravo je takav način rada Branislavi Liki, koju svi zovu Maca, doneo priznanje za jednu od najboljih vaspitačica u Srbiji. Dok se u mnogim vrtićima vodi računa da se dete ne uprlja, kod nje je najvažnije da nešto vidi, dotakne, doživi i zapamti za ceo život.
Vrtić "Švrća" u Gornjoj Toponici postao je poznat po potpuno drugačijem pristupu radu sa decom. Umesto da najveći deo dana provode u zatvorenom prostoru, mališani gotovo svakodnevno izlaze u prirodu, istražuju biljke, njive, dvorišta i potoke, uče o životu iz neposrednog iskustva i razvijaju odnos prema svetu koji ih okružuje.
Za vaspitačicu Branislavu Liku, poznatiju kao Maca, upravo je to suština detinjstva.
- Kako ono Pikaso kaže, ko ne želi nešto da uradi, nađe izgovor, a ko želi, nađe način. Ono što je moj zadatak, pored svih tema čitanja, pedagogije, psihologije, metodika i svega ostalog, moj osnovni zadatak je da napravim dobru, lepu uspomenu zauvek - počela je Branislava za televiziju Una i emisiju "To je život".
"Pa šta ako se uprljaju?"
Takav način rada često izaziva iznenađenje, jer deca sa njom obilaze mesta na koja se retko odlazi u okviru redovnog vrtićkog programa. Ona, međutim, kaže da je mnogo puta nailazila na pitanja zbog čega decu vodi u prirodu kada postoje razni rizici.
- Kako sad ti možeš da povedeš decu u njivu? Pa šta će reći saradnik za preventivnu zdravstvenu zaštitu? Pa sunce peče, pa sunčanica, pa zmije, pa koprive, pa pašće dete, uprljaće se, pa šta će roditelji da kažu? Bože moj, to su krpe. Krpe koje će prerasti za mesec dana i dobiće nove krpe. Odeća je beznačajna, sve je beznačajno. Najvredniji je ljudski život, odnosno dečiji život. To je osnova detinjstva - poručuje Maca.
Znanje nije samo u knjigama
Ona smatra da se deca najbolje razvijaju kada kroz iskustvo upoznaju svet oko sebe, a ne samo kroz unapred pripremljene aktivnosti.
Kaže da joj nije najvažnije da deca nauče sva slova i brojeve pre škole, već da postanu radoznali, slobodni i sigurni u sebe.
- Hoću da se u nekom delu života sete šta su naučili u vrtiću. Čovečnost, empatiju, zajednički život, ljubav, posvećenost. To građenje uspomena je najbitnije u detinjstvu. Sve se ostalo da naučiti iz knjiga, ali uspomena je bitna. Deca kad dođu kući neće reći šta su jela, ali će reći: "Danas smo išli na reku, danas smo videli to". To što su videli, to što su dotakli, to što su doživeli, to je učenje. Kosa tanka, uspravna, debela, brojevi, sve će to doći samo od sebe. To ćemo spontano savladati i pripremiti se za školu. Meni je bitnije da ih pripremim za život - ističe ona.
Deca kažu da je vrtić drugačiji
Da se način rada razlikuje od mnogih drugih vrtića potvrđuju i sami mališani.
Jedan od dečaka kaže da je ranije išao u gradski vrtić i da tamo nije bilo isto.
- Već sam bio u jednom vrtiću u gradu. Malo su više stroge vaspitačice. Ne izvode nas napolje i u prirodu. Važno je da učimo u prirodi zato što je lep miris, imaš lep pogled, možeš da dodirneš travu i lišće - pričaju deca uglas.
Ni prljave patike, kažu deca, nisu problem.
- Ja sam juče se mnogo uprljala. Patike su mi ostale prljave kad sam se spakovala. Ali mi to ništa ne smeta, zato što samo mogu da obrišem patike i to je to - kaže jedna devojčica.
"Najveći uspeh je srećno dete"
Branislava Lika deo radnog veka provela je u Majdanpeku, a zatim se vratila u svoje selo gde je postala jedini vaspitač iz Srbije koji je bio kandidat za prestižnu nagradu "Prosvetitelj".
Na pitanje šta smatra svojim najvećim uspehom, kaže da to nisu priznanja niti diplome.
- Pitali su me na intervjuima za "Prosvetitelja" koje je moje najveće postignuće. Druge kolege imaju takmičenja, trofeje i zahvalnice. Moj najveći uspeh je srećno dete. Srećno dete koje trčeći ulazi u vrtić. Srećno dete koje se slobodno igra u svim prostorima. Srećno dete koje pita, koje ima poverenja da zagrli, da sedne u krilo. To razmenjivanje energija između nas je za mene moje najveće postignuće. Zahvalna sam na svim ovim godinama i mislim da mogu još da dam. I mislim da imam kome - zaključuje Branislava Lika za televiziju Una.
