Prošlo je pet meseci od masakra u Ribnikaru, imali smo radne grupe, posebne smernice, drugačiji početak školske godine. Kada se podvuče crta nameće se pitanje da li je dovoljno urađeno. O tome zašto se 100 đaka ispisalo iz te škole, zašto je v.d. direktorka posle samo tri meseca podnela ostavku, ali i o drugim temama za "Blic" televiziju govorila je Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete.
"Škola je počela sa radom prvog septembra i koliko god da je urađeno, ne možemo reći da je dovoljno. Jer prostor u kome se dogodio zločin je prostor tuge, isključen je iz bilo kakve upotrebe, deca ga ne koriste za svoje školske potrebe, praktično je zatvoren. U školu se ulazi iz ulice Svetozar Marković. Sam prostor je sveden na značajno manji nego što je bio prethodne godine i roditelji i deca koje idu u školu očekuju da se ti uslovi poprave. S druge strane, naš odnos i prema roditeljima i prema porodicama, pre svega prema deci koje nema je vrlo živ i osećanje tuge prožima svaki kutak, posebno onog dela gde se tragedija dogodila i razmišlja se da to treba da bude memorijalni centar i biće i uskoro će se tražiti idejno rešenje za to, ali nastava se odvija - objasnila je ministarka.
Direktorka podnela ostavku iz ličnih razloga
"Direktorka je iz ličnih razloga podnela ostavku. Znate, u takvim okolnostima treba biti prilično snažan i rukovoditi jednom takvom ustanovom. Mi imamo kadrovsko rešenje za ovo novo postavljenje koje će se uskoro i dogoditi, ali ako svi roditelji, svi nastavnici i sva deca ne budu dala podršku toj novoj direktorki, i njoj neće biti lako. Dakle, moraćemo i mi iz ministarstva i svi skupa da radimo na tome da vaspitno-obrazovne komponente života škole teku što je moguće adekvatnije i da deca uz radost koja neminovno mora biti u njihovim životima, stiču dovoljno znanja, dovoljno obrazovanja i dovoljno u sistemu vrednosti - rekla je Đukić Dejanović.
Ministarka posetila nastavnicu koja je ranjena u "Ribnikaru"
"Razgovarala sam sa nastavnicom koja je ranjena i još uvek se oporavlja. Ona je na rehabilitaciji, na moje veliko zadovoljstvo ta rehabilitacija je sa tendencijom da ima povoljne ishode, ali, znate, ona je od 3. maja u bolnici, nije u svom okruženju. Nastavnica iz "Ribnikara" je videla najtragičnije slike koje je jedan živ čovek može videti i lično doživela egzistencijalnu ugroženost, tako da njen oporavak će trajati i duže nego što je to samo boravak u bolnici.
"Razgovarala sam i sa ambasadorkom Norveške, jer se sličan događaj pre 12 godina, nažalost, odvijao i u Norveškoj i pitala je na koji način su se oni suočili sa realnošću. Kod njih se desilo da idejno rešenje i spomenik koji je praktično urađen, nisu mogli da prihvate ljudi koji žive u komšiluku gde je trebalo da bude postavljen, jer kažu da im jako reaktivira traumu. Hoću samo da ukažem da je vrlo delikatno i da su vrlo različita i pomešana osećanja u vezi sa ovim pitanjima, i kad prođe decenija i više, a da ne govorimo o mesecima", rekla je ministarka.
Manjak nastavnika problem u školama
"Manjak nastavnika je očigledan problem srpskih škola – nema nastavnika nemačkog, engleskog, matematike – znaju to i roditelji. Nema dovoljno ni studenata – na Fizičkom fakultetu ove godine za nastavnički smer prijavio se jedan student.
Stipendije za pedagoške smerove
"Za te grupe gde nema nastavnika, a to su nemački, engleski, srpski, informatika, fizika i matematika pre svega, dajemo stipendije na drugoj i trećoj godini pedagoških smerova za studente koji bi trebalo da budu nastavnici za ove oblasti, kako bi kad završe fakultete se zadržali u školama, a ne otišli u neke privredne subjekte, kod privatnika i na druga mesta. Te stipendije upravo počinju od 3. oktobra do 30. i ja pozivam sve zainteresovane studente druge i treće godine da se prijave. Stipendije će se i povećavati tokom godine, i mislim da će biti značajna finansijska, ne velika, ali ipak značajna podrška. Ono što je bitno, moramo da radimo na dostojanstvu i poboljšanju statusa nastavnika u školama i pozivam roditelje da u tome pomognu. Uz redovne stipendije to je 16.500 u ovom momentu, ali mislim da će ona biti tokom školske godine već povećana", rekla je ministarka.
Može li prosvetarima povećanje plata
Sindikati su protestovali prošle nedelje – zahtevi stari: manje administracije i plate jednake republičkom proseku.
"Administrativni deo posla će se svesti na minimum, ali iziskuje da digitalizacija bude sastavni deo veština i znanja i nastavnika, da bi oni sami mogli više vremena da odvoje za pedagoški rad i za kontakt sa decom".
"S druge strane, plate, kao što znate, su povećane za 5,5% u septembru, na povećanje od 10% u januaru, to još uvek nije dovoljno, ali zahtevi za razredno starešinstvo se razmatraju, da tu budu povećana finansijska davanja. Ono što je bitno to je da će 2024. biti godina u kojoj ćemo zaista pokušati da i dalje taj trend povećanja plata u prosveti održimo, a u ovom momentu prosvetni radnici imaju nešto veće plate nego što su u proseku na nivou države. Znači, mi moramo da idemo ka tome da nam prosek u obrazovanju bude izjednačen sa prosekom u drugim segmentima", kaže Đukić Dejanović.
Sindikati su najavili štrajk od 9. oktobra ukoliko do tad ne dobiju povećanje plata.
"Premijerka je zaista intenzivno učestvovala u dijalogu sa predstavnicima sindikata tokom čitave ove kalendarske godine. Naravno, na sve njihove zahteve i naše zahteve socijalni dijalog nikako nećemo eliminisati, ali mislim da smo u ovom momentu izvršili prosto takvu distribuciju novca da više od ovoga ne može", zaključila je ministarka.
