ZAKON STAR GOTOVO POLA VEKA MUČI HILJADE GRAĐANA Ako imate ovo oboljenje u Srbiji možete da zaboravite na vozačku dozvolu, evo i ZAŠTO!

Osobama sa dijagnozom epilepsije u zemljama Evrope vozačka dozvola se vraća ukoliko na terapiji nemaju napade godinu ili dve, naveo je klinički asistent doktor Aleksa Pejović, neurolog na Klinici za neurologiju (UKCS). U Srbiji važe drugačija pravila i ovi pacijenti mogu da voze automobile ako dve godine ne piju lekove i nemaju napade.

Pejović je istakao da je svojevrsna diskriminacija što u Srbiji osobe sa epilepsijom mogu da dobiju dozvolu samo u slučaju da ne piju lekove dve godine i da nemaju napade.

Napomenuo je da je to regulisano Pravilnikom o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila (Pravilnik). Deo koji se odnosi na pacijente sa epilepsijom je, prema rečima neurologa, prepisan iz Pravilnika koji je bio na snazi još 1982. godine u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Ko ima epilepsiju samo u ovom slučaju može za volan

Dodao je da je ta regulativa prepisana iz američke koja je bila na snazi 40-ih godina prošlog veka i istakao da mora da se radi revizija. Objasnio je da pacijenti sa epilepsijom u Srbiji treba da dobiju vozačku dozvolu B kategorije ukoliko dve godine nemaju napade i redovno piju antiepileptične lekove.

- Naš Pravilnik predviđa da pacijent sa dijagnozom epilepsije može da vozi ako je epilepsija dobro kontrolisana i ne uzima lekove duže od dve godine. Rekao bih da pacijent koji ne uzima lekove i nema napade, ni nema epilepsiju - kazao je.

Ocenio je da je ovakva regulativa kontradikcija i osnovni uzrok frustracije osoba sa epilepsijom.

- Kada se rečnik iz Pravilnika sa pravničkog jezika prevede na običan, zaključuje se da osobe sa epilepsijom ne mogu da voze i da je tu tačka - ukazao je.

Ovakvo pravilo važi samo u Ukrajini i Srbiji

Naveo je da ovakvo pravilo važi samo u Ukrajini i našoj zemlji.

- U evropskim zemljama se dozvola pacijentima vraća godinu ili dve nakon što nemaju napade na lekovima. Američke države su još liberalnije i u nekima se dozvola vraća ukoliko pacijent na terapiji tri meseca nema napade - rekao je.

Napomenuo je da vremenski okviri koji su određeni u drugim zemljama nisu proizvoljni već da predstavljaju rezultat istraživanja.

- Intervali su dobijeni kumulativnim praćenjima pacijenata koji su dobili epileptični napad i lekove. Nakon toga se gleda posle kog vremena pacijenti dobiju nove napade, ako ih uopšte dobiju - naveo je.

Objasnio je da postoje dve grupe pacijenata sa epilepsijom. Jedna je farmakosenzitivna i nju čini 70 odsto pacijenata.

- Takvi pacijenti dobiju napad ili dva i uvede im se lek. Oni nakon toga ekstremno retko dobiju novi napad pod uslovom da redovno piju propisanu terapiju. Verovatnoća da će takvi pacijenti ponovo dobiti napad posle dve godine je nešto veća od dva odsto. To je pola odsto veća verovatnoća da dobije napad od nasumične osobe koja nema epilepsiju - izjavio je za Euronews Srbija Pejović.

Dodao je da se zato navodi da osobe sa epilepsijom, koje nemaju napad dve godine i piju lekove, treba da dobiju vozačku dozvolu.

Druga grupa pacijenata jeste farmakorezistentna i ona ne reaguje na lekove.

- Tu grupu čini 30 odsto pacijenata. Oni imaju napade i pored lekova i nigde u svetu ne mogu da voze jer nemaju dobro kontrolisanu epilepsiju. Izmena Pravilnika se ne odnosi na njih - kazao je.

Osobe sa epilepsijom pažljiviji vozači

Napomenuo je da su istraživanja koja su rađena u svetu pokazala da su osobe sa epilepsijom, a koje imaju vozačku dozvolu, pažljiviji vozači i da izazivaju manje udesa od ljudi koji je nemaju.

"Razlog je što oni vode računa i ne prave one saobraćajne prekršaje koji su glavni uzroci nesreća. Studije iz različitih zemalja pokazuju da njihova vozačka dozvola ne predstavlja pretnju za društvo", ukazao je.

Ocenio je da je sadašnji Pravilnik najverovatnije donesen zbog antiepileptika koji su se ranije koristili, a koji su na sebi imali crveni trougao.

- Takvi lekovi su mogli da remete svest i motoričke sposobnosti. Međutim, lekovi su napredovali i danas postoji više od 20 lekova. Na sebi nemaju crveni trougao i ne remete motoričke, kognitivne ni druge sposobnosti. Osoba koja pije te lekove nije manje kompetentna da upravlja motornim vozilom nego osoba koja ih ne pije - rekao je.

Ponovio je da smatra da Pravilnik treba da se promeni i da za to nije potreban veliki napor.

"Jednostavno je rešivo jer se odluka donosi na nivou Pravilnika koji ministar zdravlja donosi uredbom", zaključio je razgovor Aleksa Pejović.

Agencija za bezbednost saobraćaja

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) su objasnili da je jedan od uslova za dobijanje vozačke dozvole, bez obzira na to da li se radi o osobama sa određenim bolestima, i posedovanje odgovarajućeg lekarskog uverenja.

- Kada govorimo o pacijentima sa epilepsijom svakako je lekarska struka donela odluku da će pacijenti kod kojih se napadi ne pojavljuju najmanje dve godine, moći da dobiju dozvolu za upravljanje vozilom. Naravno, uz uslov da nisu profesionalni vozači - naveli su iz ABS-a.

Dodali su da sa druge strane saobraćajna struka nije pobornik rešenja da se osobama sa epilepsijom dozvoli vožnja motornim vozilom.

- Oni će se u najvećem broju slučajeva ponašati kako treba, ali šta ćemo sa onim malim brojem osoba, koji neće da uzimaju lekove i zbog toga dobiju napad u toku vožnje. Dovoljan je jedan da izazove saobraćajnu nezgodu - napomenuli su iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

I profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić je govorio da li pacijentima koji imaju epilepsiju, a dve godine nemaju napade i koriste terapiju, treba da se vrati vozačka dozvola.

- Ako lekari garantuju da pacijenti sa tim lekovima neće imati napade, ja bih se složio da im se da dozvola - kratko je rekao profesor.

Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor iz Ministarstva zdravlja da li bi trebalo da se promeni Pravilnik.

(Euronews)