Da li radar može da slika sa zadnje strane? Evo šta kamera zaista vidi i da li BLJESAK ZNAČI AUTOMATSKU KAZNU

Oko stacionarnih radara i sivih kutija pored puta godinama se lome koplja među srpskim vozačima. Dok ih jedni smatraju efikasnim sredstvom za povećanje bezbednosti u saobraćaju, drugi u njima vidi isključivo frustraciju i "mašine za uzimanje para". Sa drastičnom modernizacijom sistema i uvođenjem pametnih kamera, ovi uređaji su postali nikad napredniji, a oko njihovog rada stvorio se čitav niz opasnih mitova.

Da li fotografija može biti snimljena samo spreda? I da li svaki prolazak pored radara automatski znači i drakonsku kaznu na kućnoj adresi? Donosimo vam detaljno objašnjenje kako savremene saobraćajne zamke u Srbiji zapravo funkcionišu.

Od koje udaljenosti radar meri brzinu i da li blic uvek "seva"?

Moderni radari na srpskim putevima mere brzinu vozila pomoću radio-talasa ili napredne laserske tehnologije. Kada sistem detektuje prekoračenje dozvoljene brzine, on automatski pravi fotografiju, a u zavisnosti od podešavanja, to može biti jedan snimak ili cela serija slika visoke rezolucije.

Da bi merenje bilo stoprocentno precizno, vozilo ne sme biti dalje od 60 metara, mada se okidač najčešće aktivira tek kada se automobil približi na udaljenost od 10 do 30 metara.

Međutim, ovde dolazimo do najvećeg mita među našim vozačima - da svako slikanje obavezno prati prepoznatljiv bljesak. To je potpuno netačno! Nove pametne kamere i radari u Srbiji koriste infracrvenu (IR) tehnologiju. To znači da vas kamera može "uloviti" usred mraka, a da vi ne vidite nikakav blic niti svetlost. Vozač prođe pored radara, misli da je sve u redu, a zapravo ga je sistem već evidentirao.

Mit o toleranciji brzine: Zašto u Srbiji nema "opraštanja"?

Među vozačima u Srbiji dugo kruži priča da kamere "tolerišu" prekoračenje do 10 ili 11 km/h. To je opasna zabluda koja vas može skupo koštati. U Srbiji ne postoji zakonska tolerancija. Zakon jasno kaže kolika je brzina dozvoljena, a jedino što vam može "pomoći" jeste takozvana tehnička greška uređaja.

Prilikom obrade snimka, od izmerene brzine se odbija tolerancija samog radara - najčešće 3 km/h za brzine do 100 km/h, odnosno 3% za veće brzine. Dakle, ako vozite 55 km/h tamo gde je dozvoljeno 50 km/h, radar će posle odbitka zabeležiti 52 km/h, što je i dalje prekršaj za koji se piše kazna. Saobraćajna policija ponekad softverski podesi kamere da ne slikaju minimalna prekoračenja kako se sistem ne bi zagušio, ali na to se nikada ne treba oslanjati.

Kada se snimci masovno odbacuju i gde sistem greši?

Ako prođete brže pored radara, to i dalje nije stoprocentna garancija da vam stiže plava koverta. Često se dešava da uređaji rade u takozvanom testnom režimu, radi kalibracije ili probnog rada novih softvera, pa sistem beleži podatke koji se kasnije ne procesuiraju u kazne.

Takođe, ogroman broj fotografija na kojima je realno zabeleženo prekoračenje brzine na kraju bude odbačen od strane same policije. Razlozi za to su nejasne, oštećene ili prljave registarske tablice, loši vremenski uslovi poput guste magle ili neviđenog pljuska, kao i sporadične tehničke greške u samom sistemu gde se u kadru nađu dva vozila paralelno, pa ne može sa sigurnošću da se utvrdi ko je vozio brzo.

Da li vas kamera može uslikati sa zadnje strane?

Većina starijih stacionarnih radara dizajnirana je tako da fotografiše vozila spreda. Razlog je logičan - na taj način se u kadru jasno vidi ne samo registarska tablica, već i lice vozača.

Ipak, tehnologija u Srbiji je otišla korak dalje. Na auto-putevima, ali i na ključnim raskrsnicama, postavljeni su sistemi koji snimaju vozila i spreda i otpozadi. Portali duž auto-puteva koji mere prosečnu brzinu beleže tablice sa zadnje strane bez ikakvih problema. Ovo je pre svega uvedeno zbog motociklista, koji nemaju prednje tablice pa su godinama uspešno izbegavali kazne za brzinu - sada im ovaj trik više ne prolazi.

Kada stiže plava koverta i šta se dešava ako krijete vozača?

Sve slike sa radara i pametnih kamera automatski se šalju u Centar za automatsko detektovanje prekršaja Uprave saobraćajne policije. Tamo se podaci obrađuju, a vlasniku vozila se na kućnu adresu šalje plava koverta sa pozivom. Na samoj fotografiji kompjuterski su ispisani svi detalji: tačno vreme, datum, lokacija prekršaja i izmerena brzina.

Prema zakonskim propisima, rok za pokretanje prekršajnog postupka je godinu dana od trenutka merenja, ali u praksi koverta na kućnu adresu stiže znatno brže - najčešće u roku od nekoliko nedelja do mesec dana.

Kada koverta stigne, od vlasnika vozila se zakonski traži da se u roku od 8 dana izjasni o tome ko je upravljao automobilom u trenutku prekršaja. Pokušaji izbegavanja odgovornosti i ignorisanje ovog poziva su najgora moguća opcija. Ukoliko vlasnik odbije da dostavi podatke ili ignoriše policiju, prekršajni sud mu neće pisati kaznu za brzinu, već drakonsku kaznu za nedostavljanje podataka koja iznosi od 100.000 do 120.000 dinara, a preti mu čak i kazna zatvora.

(Blic, auto-swiat.pl)