(VIDEO) U RINGU NEMILOSRDAN, A SA PČELAMA NA VI Borislav je MMA šampion, ali i strastveni pčelar, ovako izgleda njegov "dvostruki" život

Dok ga publika poznaje kao šampiona koji u kavezu neumorno pomera granice izdržljivosti, snage i mentalne čvrstine, njegov "drugi život" odvija se daleko od reflektora - među košnicama i u tišini prirode. Na prvi pogled, svet profesionalnih borbi i svet pčelarstva ne dele gotovo ništa zajedničko. Jedan je satkan od adrenalina, udaraca i neprekidne borbe za prevlast, dok drugi počiva na strpljenju, ritmu prirode i razumevanju života koji funkcioniše po sopstvenim pravilima.

Za Borislava Nikolića uspeh nikada nije dolazio preko noći. Njegova karijera rasla je zajedno sa razvojem MMA sporta u Srbiji, u vreme kada ovaj sport nije imao ni približno status koji danas uživa. Danas iza sebe ima amaterski skor od 10 pobeda bez poraza i profesionalni učinak od 16 pobeda i samo dva poraza. Šampion je BRAVE organizacije u kategoriji do 61 kilograma, a sledeći cilj vidi na najvećoj mogućoj sceni.

- Krenuo sam da treniram MMA potpuno slučajno. Drugar me je pozvao na trening i tada nisam ni znao šta je MMA. U tom periodu taj sport praktično nije postojao u Srbiji. Imao sam fudbal iza sebe, igrao sam ga 11 godina, a MMA je u jednom trenutku postao moja druga ljubav, pa onda i jedina. Nisam ni razmišljao o tome da ću jednog dana biti profesionalac. Trenirao sam zato što mi se dopadalo. Kasnije su došla takmičenja, pa pobede, pa profesionalne borbe. Danas sam šampion BRAVE organizacije i verujem da mogu da budem šampion i u UFC-u - počinje Nikolić za "Blic".

Profesionalni sport nije zdrav, ali je to cena vrha

Iako mnogi vrhunski sport vide kao sinonim zdravog života, Nikolić bez ulepšavanja govori o drugoj strani profesionalnog takmičenja. Godine provedene u sali naučile su ga da je granica između vrhunskog rezultata i ozbiljnog iscrpljivanja organizma veoma tanka.

Upravo zato, kaže, profesionalni sport traži poseban mentalni sklop - sposobnost da svakodnevno pomeraš sopstvene granice, i onda kada je najteže.

- Kroz godine sam shvatio da čovek mora malo da bude mazohista da bi uspeo u ovom sportu. Svaki dan ulaziš u salu sa ljudima koji su jaki, spremni, motivisani i koji žele da se dokažu isto koliko i ti. Profesionalni sport nije zdrav, jer telo dovodiš do krajnjih granica. Uvek postoji rizik da se pretreniraš ili ozbiljno povrediš. Zato moraš da pronađeš balans između toga da guraš sebe napred i da sačuvaš zdravlje. Ja vodim računa o svemu - spavanju, ishrani, oporavku. Ne pijem, ne pušim, ne izlazim. To nije žrtva za mene, to je jednostavno moj način života.

Njegova svakodnevica zato je strogo organizovana. Trening je centralna tačka oko koje se sve ostalo prilagođava, ali upravo tu dolazimo do drugog dela njegove priče, onog koji ga čini jedinstvenim na domaćoj sportskoj sceni.

Pčelinjak nadomak Vršca i odgovornost prema prirodi

Kada skine rukavice i izađe iz sale, Nikolić odlazi među košnice.

Pčelarstvo je u njegov život ušlo spontano, ali je vremenom preraslo u mnogo više od hobija. Danas je to ozbiljna obaveza kojoj pristupa sa istom disciplinom kao i sportu.

Za njega rad sa pčelama je mahom pitanje odgovornosti.

- Oko pčela moram da budem prisutan bez obzira na to da li imam borbu ili nemam. Nije to toliko fizički težak posao koliko ljudi misle. Mnogo je više odgovornosti. Nekada imam dva treninga dnevno, vodim računa o kilaži, o odmoru, o svemu što prati pripreme za meč, ali kada dođe dan za pčelinjak, nema razmišljanja. Moram da budem tamo. Pčele ne znaju da li se ja spremam za borbu ili ne, njima treba ono što im treba u tom trenutku.

Njegov raspored često podseća na logističku operaciju. Jedan dan može početi u Novom Sadu, nastaviti se treningom u Beogradu, a završiti radom u pčelinjaku kod Vršca. Ipak, upravo ta dinamika je ono što mu i prija.

Pčelinjak posmatra gotovo kao još jedan trening, prostor u kojem mora da bude fokusiran, efikasan i potpuno prisutan.

"Pčele traže samo jedno"

Za razliku od mnogih proizvođača meda, Nikolić insistira na prirodnom pristupu pčelarstvu. Njegove pčele ostaju na jednom mestu tokom cele godine, ne hrane se šećernim sirupom, a med se vrca samo jednom godišnje.

- Pčele traže mir. Ljudi često misle da moraju stalno nešto da popravljaju, premeštaju, uređuju. Ja mislim da je najveći posao pčelara da ne smeta. Kada otvorimo košnicu, mi ulazimo u njihov dom. One su ga organizovale onako kako njima odgovara. Ako su nešto zatvorile propolisom ili napravile na određeni način, postoji razlog za to. Pčelar vrlo često može više da našteti nego da pomogne.

Njegova filozofija zasniva se na poštovanju prirodnih procesa. Umesto maksimalne proizvodnje, bira održivost; umesto količine, kvalitet.

Borba protiv lažnog meda

Poslednjih godina Nikolić je sve glasniji i kada govori o problemima u pčelarstvu. Posebno ističe pitanje falsifikovanog meda, koje smatra jednim od najvećih izazova za poštene proizvođače.

Kroz sopstveni brend "Bee Champ" pokušava da kupcima približi način na koji nastaje med koji proizvodi i objasni zbog čega se razlikuje od velikog dela ponude na tržištu.

- Med i maslinovo ulje su među proizvodima koji se najviše falsifikuju na svetu. Ljudi često misle da mogu da prepoznaju pravi med po boji ili gustini, ali to nije tako jednostavno. Čak ni pčelari sa dugogodišnjim iskustvom nekada ne mogu da razlikuju pravi od lažnog meda. Zato je najvažnije poverenje. Ja svoje pčele ne hranim šećerom. Kada nema hrane u prirodi, ja im vraćam med koji su same proizvele. Ne selim ih sa jedne paše na drugu i ne pokušavam da izvučem maksimum po svaku cenu. Meni je važno da sve bude u skladu sa prirodom.

Ponosan što nije odustao

Iako ga danas prepoznaju na ulici, zaustavljaju zbog fotografije i vide kao uzora, Nikolić najvećim uspehom ne smatra šampionski pojas. Kada govori o karijeri, pobedama i budućim planovima, najčešće se vraća na jednu stvar - istrajnost.

- Ponosan sam što nisam odustao. Ponosan sam što sam pronašao nešto što me ispunjava i što sam ostao dosledan tome. Danas me zaustavljaju klinci da se slikamo i drago mi je zbog toga. Trudim se da im pokažem da može da se uspe i bez glume, bez pravljenja predstave od sebe. Možda je taj put teži, ali mislim da je ispravniji. Na kraju dana najvažnije mi je da budem zadovoljan čovekom kojeg vidim u ogledalu.

Dok čeka naredni korak u karijeri i priliku da se pojavi na UFC sceni, Borislav Nikolić nastavlja da živi između dva sveta. U jednom je borac koji ulazi u kavez sa namerom da pobedi. U drugom čovek koji među košnicama pronalazi mir. A upravo spoj te dve krajnosti možda najbolje objašnjava zbog čega njegova priča ostavlja utisak mnogo širi od sportskog rezultata.