Osobe koje su dobile stalni boravak mogu da apliciraju za državljanstvo nakon tri godine
Od 2008.godine do danas svega 250 osoba je dobilo azil u Srbiji
Poslednje izmene Zakona o strancima donele su razrešenje administrativnih teškoća ne samo strancima, već i osobama kojima je u Srbiji odobren azil. Dobijanjem mogućnosti da prijave stalno nastanjenje, dobili su i drugačiji položaj u našoj zemlji. Od tada se u proseku, na godišnjem nivou, registruje 20 stalnih boravka osobama kojima je odobren azil.
Među migrantima koji su balkanskom rutom pokušavali da stignu do Zapadne Evrope, bio je i tada tinejdžer iz Avganistana Fazal Bari.
U Srbiji je odlučio da potraži zaštitu i trajni dom, pa je u međuvremenu završio srednju školu i zaposlio se. Uz tri jezika koja govori, naučio je i srpski.
Devet godina nakon što je dobio azil, od ove godine ima i svoju beogradsku adresu, a umesto kartonske isprave i pravu ličnu kartu.
- Osećam se sada prelepo, pošto mogu da otvorim račun u banci, da kada sam bolestan mogu da idem u dom zdravlja, oni sada znaju. Imam elektronsku ličnu kartu, takođe poslodavac, kao i policija znaju da je prava lična karta - priča Fazal Bari.
Sirijci, Avganistanci, Burundijci, Libijanci...
Od 2008. do danas, svega 250 osoba dobilo je azil u Srbiji. Ipak, neki od tih ljudi su i posle toga nastavili svoj put. Prvo rešenje o stalnom nastanjenju jednom od njih doneto je u februaru prošle godine.
- Posle dobijanja stalnog nastanjenja, postoji mogućnost i apliciranja za državljanstvo, posle tri godine otvara se i ta mogućnost. I taj proces nije slučajno dug, jer je potrebno da se sistem i država uvere da ljudi koji dobiju azil zaista i žele da ovde i ostanu. Mada mogu reći da postoje tu brojni izazovi, da možda izdavanje ličnih karata sa elektronskim čipom bude u ranijoj fazi - navodi Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Među onima koji su već prošli celu proceduru azila uglavnom su Sirijci, Avganistanci, stanovnici Burundija, Libije, Gaze, Ukrajine.
Teškoće u nastavku puta razlog za ostanak u Srbiji
Za ostanak se najčešće odlučuju kada se suoče s teškoćama u nastavku puta, posebno ako je druga opcija ilegalan prelazak granice.
Zadržavaju se i oni koji su imali kontakt sa Srbijom i porodice s decom.
- Težak je život u Srbiji, ali meni je prelepo. Ja volim srpski narod, prelepa je država, lepe su srpska kultura, sarma, ćevapi, sve je to ovde. Trenutno nemam neke planove, radim dva posla, u restoranu i kao prevodilac. Videću za dalje, mislim da je sve super kako treba, za dalje još ne znam kako će biti - kaže Fazal Bari.
Azil u Srbiji traže državljani zemalja u kojima traju sukobi, ali i oni koji su politički ili na neki drugi način progonjeni ili ugroženi. U odnosu na njih, broj onih koji samo prolaze kroz našu zemlju značajno je veći.
(RTS)
