(MAPA) OVO JE TAČNA LOKACIJA JAKOG ZEMLJOTRESA Da li je ovo uvod u još jači na drugoj tački u Srbiji i šta dalje sledi: Naš stručnjak objašnjava

Zemljotres jačine 3,9 stepeni po Rihterovoj skali koji je danas pogodio područje u okolini Leskovca ne predstavlja najavu snažnijeg podrhtavanja tla u tom delu Srbije. To za "Blic" kaže seizmolog dr Ana Mladenović, objašnjavajući da su mogući samo slabiji naknadni potresi koje građani najverovatnije neće ni osetiti.

Podsetimo, zemljotres magnitude 3.8 jedinica Rihterove skale registrovan je danas u 09:46 časova u regionu mesta Leskovac, objavio je Republički seizmološki zavod. Hipocentar zemljotresa bio je na dubini od 5 km, a epicentar 7 km jugozapadno od Leskovca, na geografskoj širini 42.95 N i geografskoj dužini 21.91 E.

Na mapi pogledajte tačnu lokaciju:

Zemljotres magnitude 3,9 stepeni po Rihterovoj skali spada u kategoriju slabijih zemljotresa. U seizmologiji se ova jačina posmatra kao potres koji je dovoljno snažan da ga ljudi u zatvorenom prostoru jasno osete, ali koji retko izaziva bilo kakvu ozbiljniju materijalnu štetu.

Na globalnom nivou, zemljotresi magnituda između 3 i 3,9 dogode se na desetine hiljada puta godišnje, a za područje Balkana i Srbije, kako objašnjavaju seizmolozi, ovakvi potresi su potpuno prirodna i relativno česta pojava.

"Ne očekujem jači zemljotres, mogući su samo slabiji naknadni udari"

Po rečima seizmologa dr Ane Mladenović, višeg naučnog saradnika Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta Beograd, zemljotresa ove jačine imali smo i u ranijem periodu na širem području juga Srbije. Ovaj današnji, kako kaže, ne upućuje da se očekuje još jače podrhtavanje tla u tom delu naše zemlje.

- Ne verujem da će na tom području biti jačih zemljotresa, ali je svakako moguće da uslede oni koji dolaze kao naknadni udari i koji će imati značajno manju magnitudu. Ne bih da licitiram koje su to magnitude, ali najverovatnije između 2 i 3 stepena Rihtera, a to su zemljotresi koje ljudi ne mogu ni da osete – kaže dr Mladenović za „Blic“.

Dodaje da ovaj današnji zemljotres u okolini Leskovca teško može da pričini neku materijalnu štetu, „sem na nekim baš starim seoskim objektima u njegovom epicentru“.

Govoreći o podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog da je današnji zemljotres imao hipocentar smešten na dubini od približno 0 kilometara ispod površine zemlje, Ana Mladenović kaže da je verovatno u pitanju greška jer nisu obrađeni svi podaci.

- Na toj površini nastaju potresi zbog miniranja u kamenolomima i rudnicima, a ne prirodni zemljotresi – objašnjava.

Da li današnji potres ima veze sa mogućim jačim zemljotresom u Srbiji

S obzirom na to da seizmolozi godinama unazad upozoravaju da Srbija nije „imuna“ od jačih zemljotresa i da bi takav potres, ali ne jači od 6 stepeni Rihterove skale, mogao da se u periodu od jedne decenije dogodi najpre na području Šumadije kao najtrusnijeg dela zemlje, pitali smo je da li današnji potres u okolini Leskovca upućuje na tako nešto?

- Ne bi trebalo da postoji veza, zato što se ta geodinamika na jugu Srbije razlikuje od geodinamike u centralnoj Srbiji. Naime, nisu isti procesi odgovorni za dešavanje zemljotresa na samom jugu i u centralnom delu naše zemlje, mada mogu da se preklapaju u području Kopaonika gde se oseća uticaj i Egejskog mora koje prevashodno ima uticaj na jug Srbije, i jadranske ploče koja prevashodno ima uticaj na centralni deo Srbije – objašnjava naša sagovornica.

Potresi ove jačine u Srbiji nisu retkost

Inače, ako izuzmemo današnji potres u okolini Leskovca, po podacima Republičkog seizmološkog zavoda, tlo u Srbiji se poslednji put značajnije zatreslo sličnom i nešto većom jačinom 5. septembra prošle godine. Tada je registrovan zemljotres magnitude 4,2 jedinice Rihterove skale, a epicentar je bio region planine Golije, oko 20 kilometara istočno od Sjenice.

Potresi jačine između 3,5 i 4,2 Rihtera lociraju se na našim prostorima na svakih nekoliko meseci do godinu dana, najčešće u seizmički aktivnim zonama kao što su Kopaonik, centralna Srbija i delovi istočne i južne Srbije.