Koviljsko-petrovaradinski rit je jedno od najznačajnijih močvarnih područja u Srbiji koje zavisi od povremenog plavljenja Dunava
Sušni periodi i manjak plavljenja poslednjih godina negativno utiču na ceo ekosistem rita, uključujući šume, bare, ribe, ptice i biljke
Koviljsko-petrovaradinski rit jedno je od najznačajnijih močvarnih staništa u Srbiji, ali njegov opstanak u velikoj meri zavisi od Dunava i periodičnog plavljenja koje ovom području daje život. Poslednjih godina upravo tu nastaje problem, sušni periodi, izostanak padavina i periodi bez plavljenja ostavljaju posledice na čitav ekosistem, od šuma i bara do riba, ptica i biljaka.
O tome koliko je ovaj rit važan, ali i sa kakvim se izazovima danas suočava, za RTV govorio je Srđan Marković, šef šumske službe Kovilj. Kako objašnjava, vrednost ovog područja nije samo u bogatstvu biljnih i životinjskih vrsta. Rit ima i važnu ulogu u zadržavanju velikih količina vode, regulaciji vodnog režima i ublažavanju posledica klimatskih promena.
Jedno od poslednjih vlažnijih područja u Srbiji
Rukavci Dunava, močvare i plavne šume čine prostor u kojem su svoj dom pronašle brojne vrste. Upravo takva kombinacija staništa čini Koviljsko-petrovaradinski rit posebno značajnim.
- Koviljsko-petrovaradinski rit je izuzetno značajan; to je jedno od poslednjih vlažnijih područja u Srbiji, jedno od dva. Nalazi se uz sam Dunav, a njegovo bogatstvo se baš ogleda u tome - u plavnim šumama, močvarama, rukavcima, dunavcima, koji predstavljaju idealna staništa za biljne i životinjske vrste. Takođe, pored toga što predstavlja to što sam već naveo, ono je izuzetno bitno kao područje koje upija ogromnu količinu vode, zadržava vodu, pa je i zaštitnog karaktera - kaže Marković za RTV.
Zadatak onih koji o ritu brinu jeste da pronađu način da potrebe ljudi ne ugroze ono zbog čega je ovo područje dragoceno.
Najveći izazov - kako uskladiti čoveka i prirodu
Marković navodi da je upravo usklađivanje različitih potreba jedan od stalnih izazova, dok se poslednjih godina tome pridružuju i sve izraženiji sušni periodi.
- Najčešći izazovi su kako uskladiti potrebe čoveka i potrebe prirode. Ovo je područje na kome se prepliću šumarstvo, ribarstvo, turizam, stočarstvo, lovstvo, i potrebno je napraviti planove za sve to, i naravno da ih uskladimo. Pored toga, izazovi sa kojima se susrećemo zadnjih godina, kao i većina sveta, jesu sušni periodi, znači periodi sa izostankom padavina, periodi bez plavljenja, sve to utiče na život rita - objašnjava on.
Za rit koji neposredno zavisi od promena vodostaja Dunava nije samo pitanje toga koliko će vode biti u pojedinim rukavcima. Kada izostane plavljenje, posledice se prenose kroz čitav prirodni sistem.
Kada Dunav ne plavi, posledice oseća ceo ekosistem
Plavne šume zavise od vode, ali isto važi i za bare, ribe, ptice i brojne biljne vrste. Zato duži periodi bez plavljenja mogu da promene uslove života na mnogo širem području nego što se na prvi pogled može zaključiti.
- Naravno da utiče mnogo. Ovo je plavno područje koje direktno zavisi od plavljenja Dunava, plavne šume. Kada ti periodi izostanu, to utiče i na kompletan ekosistem. Ne možemo da kažemo da samo utiče na šume, nego i kompletno okruženje. Ako ostaju bare bez vode, utiču i na ribe, na ptice, na zeljaste vrste - upozorava Marković.
Zbog toga očuvanje šumskih staništa uz Dunav ima mnogo širi značaj. Ona nisu samo prostor u kojem žive određene vrste, već imaju ulogu u regulisanju vode i ublažavanju klimatskih promena.
Jedno od najznačajnijih područja za razmnožavanje ptica
Koviljsko-petrovaradinski rit posebno je važan za ptice, a Marković ističe da je reč o jednom od najznačajnijih područja u Srbiji za njihovo razmnožavanje.
- Naravno da je jako važno, ovo je jedno od poslednjih staništa. Predstavlja jedno od najznačajnijih područja u Srbiji za razmnožavanje ptica. Ovde se nalazi veliki broj ptica, veliki broj životinjskih vrsta. Pored tih uloga, šume i šumska staništa, koja se nalaze u ritu, utiču mnogo i na ublažavanje klimatskih promena, na regulaciju vodnog režima. Tako da je pred nama veliki izazov da zadržimo stanje kako jeste i da ga poboljšamo - kaže on.
Spisak stanovnika rita je dug. Tu su rode, čaplje, kormorani i ptice grabljivice, ali i divlje svinje, srne, lisice, šakali i fazani. Poslednjih godina primećen je i povećan broj dabrova. Posebno mesto imaju strogo zaštićene biljne vrste, među kojima su beli i žuti lokvanj, dok Marković među pticama izdvaja orla belorepana.
Od orla belorepana do dabrova i lokvanja
Zaštita pojedinačnih vrsta, međutim, ne može da se posmatra odvojeno od zaštite prostora u kojem one žive. Očuvanjem njihovih staništa stvaraju se uslovi da opstanu i same vrste.
- Pored životinjskih vrsta, postoje i biljne vrste koje su strogo zaštićene, poput belog i žutog lokvanja. Od životinjskih vrsta, odnosno ptica, istakao bih možda orla belorepana. Jako je bitno da se očuvaju te vrste, a čuvanjem staništa tih vrsta mi obezbeđujemo optimalne uslove i za njihov opstanak - navodi Marković.
Položaj između dva velika grada znači i da rit privlači veliki broj ljudi. Dolaze ribolovci, kamperi, ljubitelji prirode i oni koji žele da Dunav i njegove rukavce upoznaju iz kajaka. Prisustvo čoveka zato jeste faktor o kojem se mora voditi računa, ali Marković smatra da rešenje nije potpuno udaljavanje ljudi iz prirode.
Naprotiv, upoznavanje prirode može da bude jedan od načina da ljudi shvate šta treba sačuvati. Promene vodostaja, duži sušni periodi i način na koji čovek koristi ovaj prostor postaju pitanja koja se tiču mnogo više od jednog zaštićenog područja.
