Kazna za neposedovanje ovog izveštaja u vozilu iznosi od 10.000 do 50.000 dinara, iako je obrazac besplatan
Ako druga strana odbije saradnju ili potpis, savetuje se pozivanje policije i prikupljanje dokaza, a obrazac je priznat i u inostranstvu
Vozači znaju da tokom vožnje kod sebe obavezno moraju imati vozačku i saobraćajnu dozvolu, a ukoliko je vozilo registrovano na tuđe ime, potrebno je i da poseduju ovlašćenje za upravljanje tuđim vozilom, posebno ako idu preko granice. Ali, dešava se da na jedan dokument zaborave, pogotovo vozači početnici, zbog čega mogu da dobiju kaznu do čak 50.000 dinara.
U pitanju je dokument koji, pored toga što morate da ga imate kod sebe, u izuzetnim situacijama može da bude od velike koristi. Najpre, kada dođe do lakše saobraćajne nezgode sa dva učesnika, dileme ko je kriv i kakva je šteta na vozilima, rešava upravo on - Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji je postao obavezan obrazac za svakog vlasnika vozila od 2009. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS).
Reč jeo "propisanom obrascu koji učesnici u saobraćajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom bez povređenih i stradalih, odnosno, kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode".
Prema saobraćajnim propisima, vozači moraju imati ovaj obrazac kod sebe i on je validan dokaz za osiguranje. Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi možete besplatno nabaviti u osiguravajućoj kući (najčešće uz polisu obaveznog osiguranja), ili preuzeti i odštampati u PDF formatu sa sajta AMSS.
U suprotnom, ukoliko ne posedujte "Evropski izveštaj o saobraćajnim nezgodama" u vozilu tokom vožnje, kazna iznosi od 10.000 do 50.000 dinara. Iako je sam formular besplatan, obavezni je deo opreme i mora se fizički nalaziti u automobilu tokom vožnje.
Ukoliko u udesu ima povređenih ili učesnici ne mogu da se dogovore o tome ko je kriv, ovaj izveštaj se ne popunjava - u tom slučaju je obavezno pozvati saobraćajnu policiju.
Šta je manja materijalna šteta
Osnovno pitanje i najveća dilema kod vozača pre nego pristupe popunjavanju Evropskog izveštaja jeste šta se podrazumeva kao manja materijalna šteta?
Kako se objašnjava na sajtovima Auto-moto saveza Srbije (AMSS) i osiguravajućih kuća, "manjom štetom se smatra ona čiji iznos ne prelazi 500 evra, odnosno 1.000 evra kada Srbija postane član EU".
U praksi, u pitanju je šteta koja nastaje kao posledica lakših sudara pri manjim brzinama, kao što su oštećenja farova, branika, stop svetla, limarije...
U AMSS napominju da ukoliko niste sigurni da li je šteta na vozilu manja, uvek ostaje mogućnost poziva saobraćajnoj policiji da izvrši uviđaj, ali je, opet, vrlo čest slučaj da saobraćajac po izlasku na lice mesta uputi učesnike da ipak popune Evropski izveštaj.
Šta se sve popunjava u Evropskom izveštaju
Najpre u vrhu obrasca upisati datum, vreme i preciznu lokaciju nezgode, kao i štiklirati da nema povređenih, nema svedoka i nema štete na trećim vozilima i stvarima.
Potom se unose lični podaci oba vozača, uključujući adresu, mobilni telefon i mejl, kao i podaci iz njihovih vozačkih dozvola koji uključuju kategoriju i rok važenja dozvole.
Nakon toga, popunjava se i rubrika o markama vozila, njihovim registarskim oznakama i državi u kojoj je vozilo registrovano, te nazivi osiguravajućih kuća i rok važenja polise osiguranja.
U srednjoj rubrici Evropskog izveštaja nalazi se spisak okolnosti koje su dovele do nezgode, ponuđeno je njih 17, kao što su "napustio parking", "otvarao vrata", "ulazio u kružni tok", "naleteo tokom vožnje u istom smeru i udario u zadnji deo", "vozio unazad", "nije poštovao znak ili semafor", pa treba štiklirati šta se od navedenog konkretno dogodilo.
U donjem delu obrasca, što je sledeći korak u popunjavanju, strelicama se na skici vozila obeleži mesto inicijalnog sudara kod jednog i kod drugog, a u rubrici između, praktično treba nacrtati kako su se vozila kretala i zadesila u trenutku nezgode.
Potom, u sledećoj rubrici, potrebno je da se navede šta je konkretna šteta kao, na primer, kod vozila A prednji branik i farovi, a kod vozila B zadnji branik, stop svetla i peta vrata.
Poslednja stavka u Evropskom izveštaju su vlastite napomene, gde će, na primer, vozač A istaći "da nije stigao da zakoči na vreme i udario je vozilo ispred sebe", a vozač B da se "zaustavio na žuto svetlo na semaforu i osetio udarac otpozadi".
Dokument se smatra popunjenim kada ga u poslednjoj rubrici oba učesnika svojeručno potpišu.
Šta ako drugi vozač neće da popuni ili potpiše izveštaj
Ako druga strana odbija saradnju, kako se navodi na sajtu AMSS-a, evropski izveštaj gubi smisao jer nema zajedničke saglasnosti i potpisa. Tada je najbolje da pozovete policiju, nastavite sa fotografisanjem, zabeležite registarsku tablicu i podatke svedoka. Ne ulazite u raspravu na putu – fokus je da obezbedite dokaze i zvanično evidentiranje.
Da li mi evropski izveštaj važi i u inostranstvu?
Da, obrazac je standardizovan i prepoznatljiv u evropskoj praksi, što olakšava da učesnici nezgode zabeleže iste informacije bez obzira na jezik. Ipak, pravila kada morate zvati policiju zavise od države i situacije, zato se savetuje držanja "bezbednog pravila" - u slučaju povrede, spora, alkohola ili veće štete najbolje je da pozovete policiju i postupate po lokalnim pravilima.
