Onaj koji ih je projektovao to je učinio da bi se saobraćaj u njima odvijao bezbedno i efikasno. U Srbiji, međutim, oni su za mnoge vozače, bez obzira da li su početnici ili iskusni, i dalje svojevrsna misterija i razlog za histeriju.
Reč je, naravno, o kružnim tokovima, a nekolicina na internetu viralnih video zapisa o ulasku u takvu raskrsnicu iz pogrešnog smera ili besomučnom kruženju oko ostrva u “potrazi” za isključenjem, i dalje predstavljaju razlog za urnebesan smeh. Međutim, kako objašnjavaju stručnjaci, vožnja u kružnom toku ne treba da bude razlog ni za misteriju ni za histeriju - ako se poštuju jednostavna saobraćajna pravila.
Prvo i osnovno – vozilo u kružnom toku ima prednost
U Srbiji, kružni tokovi su uglavnom predstavljeni znakom obrnutog trougla, odnosno, znakom koji znači „ukrštanje sa putem sa pravom prvenstva“. Uz taj, neki od kružnih tokova, pre ulaza u njega imaju i dodatni plavi saobraćajni znak, kao znak obaveštenja da se približavate kružnom toku.
Prvo i osnovno pravilo kretanja na ovakvoj raskrsnici, objašnjava za „Blic“ instruktor vožnje Jugoslav Trijić, jeste da automobili koji su u njemu imaju prednost.
- Pravilo u kružnom toku s jednom trakom vrlo je jednostavno. Najpre, prilagodite brzinu i pre nego uđete u kružni tok pogledajte levo. Znajte da vozila koja se već kreću u kružnom toku imaju prednost u odnosu na ona koja se tek uključuju. U kružnom toku sa jednom trakom prilikom ulaska nije potreban pokazivač pravca, jer se jednostavno podrazumeva da idete levo. Desni pokazivač pravca, odnosno migavac, dajete prilikom izlaska iz kružnog toka i to na bilo kojem njegovom izlazu, jer se time obaveštavaju ostali učesnici u saobraćaju da izlazite iz kružnog toka. Nije potrebno da usporavate ili se zaustavite prilikom izlaska, sem u slučaju kada su pešaci na pešačkom prelazu ili ako se približava vozilo Hitne pomoći, koje uvek morate da propustite – objašnjava Trijić.
U kružnom toku sa više traka važno je prestrojavanje na vreme
Što se tiče kružnih tokova sa više traka, kako kaže, pravila su identična ali je potrebno pratiti i horizontalnu signalizaciju i druge postavljene saobraćajne znake. I u ovom slučaju, dodaje, važi prvo i osnovno pravilo kružnog toka – prednost imaju vozači koji se već kreću unutar njega.
- Kod kružnih tokova sa više traka najčešće se krši pravilo da vozači iz unutrašnje trake ne propuštaju one iz spoljašnje. Vozač iz unutrašnje trake, dakle one koja je bliža ostrvu u kružnom toku, mora da propusti vozača iz spoljne trake kao da je u pitanju klasično prestrojavanje na putu sa dve trake, i to uz obavezno davanje migavca. Dakle, ovde važi pravilo kao da vozite na običnom putu sa dve ili tri trake, što će reći levi migavac se daje samo u slučaju prestrojavanja. Kada izlazite iz kružnog toka sa više traka, kao i u slučaju kružnog toka sa jednom, daje se desni pokazivač pravca pre izlaska – objašnjava Trijić.
Na pitanje šta raditi ako je u spoljašnjoj traci gužva i isključenje nije moguće, naš sagovornik odgovara da je moguće napraviti još jedan pun krug oko ostrva, što nije tako česta opcija, ili “sačekati u unutrašnjoj traci dok se ne ispune uslovi za prestrojavanje”.
Po njegovim rečima, do najčešćih zabuna u ovim slučajevima dolazi zbog toga što kod kružnih tokovi sa više traka pre ulaska u njih nemaju znakove za prestrojavanje, pa bi vozač pre ulaska mogao unapred da odluči kojom trakom će se kretati.
- Zato se često dešava da se neko vozi spoljnom trakom sve vreme, iako se isključuje tek na trećem, četvrtom ili daljem izlazu. Dakle, važan je izbor prave trake u kružnom toku sa više njih, a pre toga razmislite gde treba da se isključite pre ulaska u kružni tok. Ako izlazite na prvom isključenju, onda u kružni tok uđite desnom trakom i pratite spoljašnju traku do isključenja. Ako, pak, izlazite na poslednjem isključenju, trebalo bi iz leve trake ući u unutrašnju, pa se na vreme prestrojiti pred isključenje – kaže instruktor vožnje.
“Još jedan krug oko Slavije”
Takve situacije gde se jednostavno ne isplanira unapred na koje izlaz iz kružnog toka treba ići, karakteristične su za najpoznatiji kružni tok u državi, beogradsku Slaviju.
- I za nju ne postoji nikakvo izuzeće od ovih pravila. Druga je stvar što svako ko je vozio Slavijom zna da “školska pravila” nisu baš primenljiva na licu mesta i to mahom zato što ljudi migavac ne koriste kako treba ili ga ne koriste uopšte, pa se dešava ono čuveno “još jedan krug oko Slavije” dok ne “pogode” izlaz. A zapravo je jednostavno i ne treba da bude nikakve misterije i histerije ni kod jedenog kružnog toka, pa tako i kod ovog – levi kad se prestrojavaš kao i na svakom drugom putu, a desni kad izlaziš – jasan je Trijić.
On napominje da ukoliko pre kružnog toka ne postoji nikakav saobraćajni znak, kao što je to gotovo standardni slučaj na putevima u Grčkoj, onda važi standardno saobraćajno pravilo kao na svakoj drugoj raskrsnici, odnosno, pravilo desne strane. Tada prednost ima vozilo koje dolazi s desne strane u odnosu na onoga ko se već nalazi u kružnom toku.
Strah jer su kružni tokovi kod nas retki i novina
Naš sagovornik smatra da dobar deo vozača u Srbiji ima “strah” od kružnih tokova jer oni, za razliku od mnogih drugih zemalja, nisu većina među raskrsnicama, a u pojedinim gradovima su zaživeli relativno skoro, tek pre nekoliko godina.
- Nisu naviknuti i plaše se novog, ali je sasvim dovoljno poznavati saobraćajna pravila i držati se njih. Kada je reč o bržem i efikasnijem protoku saobraćaja, kružni tokovi su “zakon” i apsolutno vrhunsko rešenje. U mnogim svetskim metropolama postoje kružni tokovi sa dvadesetak izlaza, duplo više nego na Slaviji, pa saobraćaj teče normalno – konstatuje instruktor vožnje.
