Vesna Stojković, heroina iz Vranja, preminula posle kraće bolesti
Ranjena je 1999. godine tokom NATO bombardovanja,štiteći svoju ćerkicu
Za hrabru Vranjanku i njen herojski čin, Vesnu Stojković (55), čula je gotovo cela Srbija, kada je tokom NATO bombardovanja 1999. godine ranjena dok je sopstvenim telom štitila svoju ćerkicu i zbog težine povreda izgubila obe noge. Zato su mnogi naši građani, čak i oni koji je nisu lično poznavali, u suzama dočekali vest da je ova hrabra majka preminula.
Vesna Stojković preminula je u Vranju, posle kraće bolesti, saopštila je njena porodica vesti koje su rastužile građane.
Onima koji nisu zapamtili tragičan događaj koji joj je promenio život, Vesnino lice je bilo poznato sa banera i fotografija humanitarnih fondacija, budući da su se tokom prethodnih godina sprovodile humanitarne akcije kako bi ova hrabra žena dobila proteze i rehabilitaciju.
April 1999. godine
Bombardovanje Srbije 1999. godine Vesni je zauvek promenilo život. Bio je 5. april kada je prolazila pored kasarne i začula jaku detonaciju. Sa ćerkicom Marijom u rukama, koja je tada imala samo godinu i po dana, Vesna se našla nasred ulice baš onog momenta kada su NATO bombe gađale kuće kod autobuske stanice u Vranju.
"Ćerka i ja smo izašle smo u šetnju i bile preko puta kasarne, to se desilo bez najave i uzbune, kada je pala prva bomba odletela sam. Kada je puklo ja sam samo pomislila kako moram da je poklopim sa svojim telom. Tada me pogađa detonacija i odletela sam, a dete mi ispada iz ruku. Zadobila sam prelom sedam rebara, pukla mi je plućna maramica. Geler mi je isekao palac", prisetila se Vesna u jednom razgovoru za medije, kako je ranije preneo "Blic".
Rezervista koji je bio u neposrednoj blizini događaja, kog je uspela da dozove, sa puškom u jednoj ruci, a Vesninom bebom u drugoj, bežao je pred kišom gelera zbog kojih je Vesna ostala nepomično da leži u lokvi krvi. Sledeće sećanje, iz bolnice u kojoj se probudila, bilo je, kako je pričala, strah zbog neznanja gde joj se nalazi ćerka.
Iako u bolovima, hrabra majka je tražila od lekara da je puste iz bolnice kako bi otišla u potragu za Marijom.
"Prebacili su me kući u podrum, ali moje ćerke i dalje nije bilo. Po priči rezerviste on je zamolio neku ženu da je preuzme jer je i on bio povređen. Onda su dodavali dete bukvalno od ruke do ruke i završila je u komšiluku u nekoj zgradi i tek uveče smo je pronašli. I ona je bila povređena, imala krvarenje i hematom na glavici", objasnila je Vranjanka.
Pogoršanje zdravstvenog stanja
Od tog dana Vesna Stojković je bila nepokretna, a nove nedaće koje su se ticale njenog zdravstvenog stanja javile su se 2006. godine. Najpre su joj ustanovljene dve autoimune bolesti, a zatim i kancer debelog creva. 2018. godine usled pojave gangrene na desnoj nozi, dolazi do amputacije, a već sledeće godine ostala je i bez druge noge.
"To je posledica ranjavanja prilikom bombardovanja. Upala sam u depresiju i dugo, dugo - pa ni dan-danas ne mogu da prihvatim sebe da nemam noge", ispričala je pre dve godine Vesna.
Već na prvoj rehabilitaciji dobila je prve proteze koje su se pokazale kao loše, ali je kasnije zahvaljujući dobrim ljudima dobila nova, stabilna pomagala. Planirala je da u narednim godinama nadoknadi sve što je izgubila tokom godina u kojima joj je kretanje bilo ograničeno, kao i da uživa u vremenu koje će potrošiti na porodicu.
Vesna je sahranjena na Bunuševačkom groblju u Vranju. Iza sebe je ostavila ćerku, unuku i supruga.
(Blic, Telegraf)
