Vožnja je dozvoljena samo osobama starijim od 14 godina i to na biciklističkim i pešačko-biciklističkim stazama ili na kolovozu uz određena ograničenja.
Najčešći prekršaji su vožnja bez registracione nalepnice, vožnja po trotoaru, bez kacige i reflektujućeg prsluka, te vožnja u paru.
Vožnja električnog trotineta bez nalepnice, bez kacige ili po trotoaru među pešacima može da košta i do 10.000 dinara, dok izlazak na autoput povlači i kaznu zatvora. Striktna pravila za ove dvotočkaše kojih će sa lepim danima biti sve više u saobraćaju već dve godine su na snazi, ali praksa pokazuje da ih mnogi vozači i dalje ne poznaju ili ih svesno krše, što rezultira hiljadama prekršaja i desetinama povreda.
Iako u Srbiji postoje duže od jedne decenije, električni trotineti od pre dve godine više nisu u “sivoj” zoni kada je svako mogao da ih vozi kako i gde je hteo, već podležu striktnim propisima koji su regulisani pravilnikom u sklopu Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS).
A to podrazumeva niz obaveza ko uopšte može da “stane” na ove popularne dvotočkaše, kao i kazne za njihovo kršenje.
Električni trotinet mora ima nalepnicu-registraciju
Po našem ZOBS-u, električni trotineti su kategorisani kao lako električno vozilo - “motorno vozilo sa najmanje dva točka, mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga motora nije veća od 0,6 kW i čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na sat” - kako glasi precizna definicija.
Pravilnik ZOBS-a, potom, propisao je da ovi dvotočkaši, kao svojevrsnu “registraciju”, moraju da poseduju nalepnicu koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.
Ako je ne poseduju, električni trotineti su u praksi nelegalno vozilo u saobraćaju.
Gde i kome je dozvoljena vožnja
Precizno i rigorozno je određeno gde i kome je u Srbiji dozvoljeno korišćenje ovih dvotočkaša, naravno, pod prvim uslovom da imaju nalepnicu koja dokazuje da pripadaju kategoriji lakih električnih vozila.
Pre svega, pravilnik ZOBS-a je propisao da električnim trotinetom nikako i nigde ne može upravljati lice mlađe od 14 godina!
Potom, precizirano je da se za kretanje električnog trotineta koristi biciklistička staza, pešačko-biciklistička staza ili biciklistička traka, što dalje implicira, kako stoji u pravilniku ZOBS-a, da je “zabranjena vožnja trotoarima na kojima nema posebnog dela za bicikliste ili dela koji je zajednički za njih i pešake”.
- Ako ne postoje biciklističke ili pešačko-biciklističke staze, dozvoljena je vožnja kolovozom, ali samo na putu gde je brzina kretanja ograničena na najviše 30 km/h ako je vozač maloletan, odnosno, ako je navršio 18 godina na putevima gde je ograničenje najviše 50 km/h - takođe se određuje ovim pravilnikom korišćenja električnih trotineta.
Konačno, propisano je da je nošenje biciklističke kacige obavezno za sve, dok je nošenje reflektujućeg prsluka obavezno za maloletnike u svim uslovima, a za ostale vozače kada se kreću na putevima.
I dalje najviše nelegalnih, a potom trotineta koji ugrožavaju pešake, pa vožnja bez kacige i u paru
Inače, po rečima saobraćajaca, i dalje je dominantan prekršaj kod električnih trotineta u Srbiji to što se uopšte nađu u saobraćaju, odnosno, voze se bez registracione nalepnice. Procena je, naime, da je od više od 250.000 ovih električnih vozila, tek svaki 15-ti vozač postao “legalan” uzimajući nalepnicu.
- Potom, na listi prekršaja sledi vožnja po trotoaru među pešacima i vožnja kolovozom iako postoji biciklistička staza, što se dešava u većim gradovima koji imaju takve staze. Onda su tu i vožnja bez kacige i reflektujućeg prsluka naročito kod tinejdžera, što strahujemo da će dolaskom toplijih dana biti sve češći prekršaj, te česti primeri da na jednom trotinetu budu dve osobe i zapanjujuće da to nekada bude roditelj sa malim detetom – svedoče saobraćajci.
Ono najopasnije - pojavljivanje ovih dvotočkaša na auto ili moto-putu, kako kažu, srećom nije u vrhu najčešćih prekršaja, dok je prebrza vožnja na kolovozu najčešća u većinki manjim gradovima koji nemaju biciklističke staze, pa je tu praktično “posredan” uzrok za kršenje propisa nedostatak odgovarajuće infrastrukture.
Prošlogodišnja statistika, zbog toga, pokazuje da je zabeleženo oko 1.000 prekršaja vozača trotineta, a posledice su, između ostalog, bile i na desetine težih povreda.
- To potvrđuje ozbiljnost problema, jer i broj i lista najčešćih prekršaja pokazuju da do nesreća dolazi zbog kršenja osnovnih pravila, a ne zbog ekstremno opasnih situacija – navode naši sagovornici.
Među kaznama čak i zatvorska
Za svaki na listi prekršaja koji počine vozači električnih trotineta, predviđene su i odgovarajuće kazne, a neke od njih, pored ozbiljnog novčanog iznosa, predviđaju i zatvorsku sankciju.
Kazna od 3.000 dinara propisana je za kretanje na pešačko-biciklističkoj stazi brzinom većom od 10 km/h, kao i za vožnju sa slušalicama na oba uha.
Kazna od 5.000 dinara predviđena je ako se dva ili više vozača trotineta kreću paralelno, a ne jedan za drugim.
Kazna za vožnju nedozvoljenom površinom iznosi 10.000 dinara. Isti iznos predviđen je i za vožnju bez reflektujućeg prsluka na kolovozu, vožnju još jedne osobe, vožnju osobe mlađe od 14 godina i vožnju bez “nalepnice”.
Međutim, ukoliko se električnim trotinetom krećete auto ili moto-putem, predviđene su kazne od čak 100.000 do 120.000 dinara i 30 dana zatvora. Zatvor od 30 pa na više dana predviđen je ukoliko tim vozilom nekom nanesete lake telesne povrede, dok je za nanošenje teških telesnih povreda propisana kazna zatvora od dve do osam godina.
Za slučaj da vozač električnog trotineta nekog usmrti, zatvorska kazna se kreće u rasponu od dve do 12 godina.
